МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
263. Писмо
Пчелару М. А.: О поуци од пчела
 
Целог живота Ви сте се бавили једним племенитим послом – пчеларством. И сад износите неко своје нарочито искуство о пчелама. Посматрали сте и уверили сте се, да пчеле страшно нападају људе зломислитеље и развратнике. Ретко ће пчела напасти дете и девојку или уопште чиста и незлобна човека – управо никад осим кад их таква лица, нешто дирају. Дакле, на нечисте врше пчеле напад, а према чистима држе се у одбрани. Једном су Вас пчеле спасле од разбојника. Писали Вам разбојници за паре. Ви нисте дали. Они се увуку у Ваше двориште, но пчеле их тако нападну и изуједају, да нису умели да нађу капију.
У Светом Писму Божијем говори се о ленивцу: иди к мраву, ленивче, гледај путеве његове и омудрај (Приче, 6,6). И пчели се може упутити човек, лених руку или лене памети, да се научи вредноћи и умерености и поретку и предвиђању. И још нечем великом, врло великом, што се ретко виђа у природи у толикој мери. То велико јесте пожртвовање. За народ своје кошнице, свака је пчела у сваком тренутку готова положити живот свој. А највеће заједничко пожртвовање показују пчеле у ројењу. Један велики белгијски писац написао је целу књигу о животу пчела, па у тој књизи каже о ројењу пчела ово: „ројење, то није обично преселење пчела но жртва, смислена жртва, коју приноси садашње поколење за будуће поколење, које за њим долази“. Даље, говори он: „то није инстинкт, није чак ни закон природни. Тиче ли се ствар пчела или људи, ми обично називамо законом оно што сами нисмо разумели“. Него шта је онда? Осећај љубави и бриге за младе пчеле, за ново поколење пчела. Због тога осећаја старе се пчеле роје, то јест, остављају свој дом где су се излегле, пун и препун меда, и одлазе у свет незнано куд, незнано где ће пасти на први конак. Помисли, шта би чинили и највећи родољуби, кад би им се рекло: ради млађег поколења излазите из своје отаџбине, оставите своје огњиште и домове своје и имовину своју, па идите у свет! Да ли би се нашао један велики рој људи међу њима, који би без гунђања следовао примеру пчела?
И још много друго прича тај књижевник о пчелама, све чудније од чуднијег. Он каже, на пример, да пчеле воде разговоре међу собом, држе своје зборове, певају своје песме, веселе или тужне, имају своје убојне поклике, одају безбројне ситне тонове, пуне смисла, чујне и нечујне за нас (Метерлинк: Живот пчела). А вама је знано да међу пчелама нема безбожника. Напротив, неки су помоћу пчела сазнали за Створитеља и Бо-га свога и за Његов пречудии промисао о свима тварима.