МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

178. Писмо
Безименом дописнику: О главној разорној догми

Ко си и шта си, не пишеш. Но потписујеш се као „безверац и добар родољуб“. Кажеш, како усвајаш основну догму московских безбожника о непостојању Божанства, а све остало што они проповедају одбацујеш, и остајеш – добар родољуб. О бедни човече, ко те наведе на клизавицу на којој нема задржања? Јер за што ћеш се ухватити, да би се вратио на висину, са које си поклизнуо у понор? Изгубио си веру; прекинуо си, дакле, уже које те везивало за Створитеља твога, пружио си обе руке у руке сатане, и опет мислиш задржати се где ти хоћеш! Московски безбожници су доследни, а ти ниси доследан. Одрекавши Бога они су доследно одрекли и све остале вредности до краја: и брак, и отаџбину, и душу, и савест, и морал. А ти оставивши Бога мислиш, да све остало задржиш. Они су на злом путу доследни, а ти недоследан. Не можеш ти усвојити њихову главну разорну догму, из које проистиче сва остала разорност на свима пољима и у свима правцима, па се задржати на једном месту где ти хоћеш. Мораш бирати: или никако не ступити на њихов клизави пут, или падати с њима до краја у пропаст. Кад Бога не би било, као што они у безумљу тврде, онда би људи били једна случајем створена гомила гусеница које, по њиховом мнењу, треба само подједнако ухранити за смрт. То је њихова друга главна догма: ухранити све људе подједнако за посек смрти. Јер одбацивши веру у свемоћнога Бога, они су остали са вером у свемоћну смрт. Зато, кад они говоре о „рају земаљском“, говоре у ствари о трпези постављеној на зубу смрти.
Знај, да онај ко изгуби Бога из ума и срца, осећа се наједанпут разрешен од својих обавеза, огољен од свих својих на-да, помрачен умом и отрован срцем. Убиство је тада за њих исто тако оправдано као и самоубиство; брак је за њих комедија, љубав према деци глупост, љубав према домовини још већа, пријатељство – ортаклук. Јер је сав свет за њих обор стоке без пастира, а живот случајна плесан на леђима земље. Све је то доследно за онога ко Бога одрекне. А ти куд си наумио? „Безбожник и добар родољуб!“ Тешко земљи с таквим родољубима, и народу с путовођама с угашеним лучем! Видјећеш, како ће се истријебити безбожници, говори пророк (Пс. 37, 34). Или, зар ниси видео до сада? Ил’ ниси слушао, како су прошли безбожни људи и безбожне гомиле људи? Ако ти почнем набрајати имена њихова од старих времена до данашњег дана, требаће дуго времена и много мастила. Разбиће, чувај се, разбиће Свевишњи безбожника у будућности, као што га је разбијао и у прошлости – разбиће га као што се разбија суд лончарски, говори велики Исаија (Ис. 30, 14). Зато ти чувај свој живот и разум. А ово двоје може човек сачувати само помоћу Дародавца живота и разума.

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro