МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
262. Писмо
Једној жалосној матери: О опакој деци
 
Жалите се на своју децу, авај, на своју рођену децу! Поред редовне школе плаћали сте нарочите учитеље, да их уче свирању у клавир и говорити француски. И сад Вам пробише главу клавиром; а кад међу собом говоре француски смејући се, Ви осећате да то они ружно говоре о Вама. Једне суботе сте хтели ићи на гробље да даје те парастос најстаријем сину, погинулом у рату. То сте саопштили својој деци. Но они нису хајали за Ваш парастос, него су право из постеље сели за клавир и почели свирати. – Децо, рекли сте Ви, данас се не свира, данас ми дајемо парастос покојноме Мирку. – Па ето ми му свирамо посмртни марш! одговорили су они и грохотом се засмејали. И Ви сте отишли сами, како кажете „са гробља на гробље“, све уз пут плачући и ридајући.
Кам да сте у своје време узели нарочитог васпитача за своју децу, да их учи владању по закону Божијем. Имали би децу а не мајмуне и папагаје. Јер и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону Божијем могу се научити само синови и кћери човечији.
Прича се, како је једна мајка бојарка дошла светом Серафиму у Саров и пожалила се, како јој учитељи слабо уче децу француском језику, питајући шта да ради.
На то јој одговори свети човек:
– Ти, матушко, боље учи своју децу како ће се Богу молити, а француски ће они доцније лако научити.
Децу треба учити, дакле, најпре ономе што је најважније, јер што се у младости научи, не заборавља се лако. Споредне ствари могу се и доцније научити, па ако се и забораве, није велика штета. Али ако се најважније ствари не науче, или слабо науче, или науче па забораве, онда клавирски звук угушује молитву, а француско парлање употребљава се на исмевање родитеља!
Нека вам је благи Бог на помоћи. Сад је тешко дати савет. Кад се срце замути теже га је избистрити него најмутнији поток. Трпите, и молите се Богу за децу своју. Трпљењем ћете их мало по мало ваљда довести до стида, а молитвом измолићете помоћ од Свемоћнога, да се избистри срце деце Ваше. Но најпре покајање пред Њим, што децу своју нисте пре свега научили, закону Његовом.
Чујте небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: дјецу одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене (Иса. 1, 2).