МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
144. Писмо
Судији Петру П.: О молби одбаченој
 
Вас збуњује „оштрина“ Христова, с којом је одбацио молбу једнога човека. Неки човек приђе Господу и рече: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе. На то му Исус одговори: Човјече, ко мене постави судијом или дјелитељем над вама? (Лк. 12, 13-14). Вама се учиниле ове Спаситељеве речи сувише оштре и, без мало, као неприличне Њему. Позивате се на другу реч Његову: иштите и даће вам се, па налазите, да се ово не слаже с оним.
Но знате ли ви, шта је искао онај човек од Христа? Искао је, да му Христос буде изборни судија при подели имања с братом његовим. Зар да дели браћу Онај који је дошао на земљу да мири и сједињује? Искао је, да му врши један кметовски посао Цар над царевима, који се спустио с неба, да учини људе царским синовима! Искао је с прикривеном жељом, да Христос буде на његовој страни против брата његовог. Тражио је, дакле, да Праведник над праведницима криво пресуди и учини неправду брату његовом! Шта је онда природније и јеванђелскије него да Господ одсудно одбије такву једну молбу?
Има прича о неком ко је славио светог Архангела. Па се он стално хвалио, како му његов свети Архангел испуњава све молбе његове. Но једном завади се тај човек са суседом својим, па се почне молити светом Архангелу, да мачем убије суседа његовог. Како му је ова молба остала неуслишана, он се наљути и зарече да више неће славити своју славу. Тада му се јави свети Архангел и рече: био сам ти помоћник кад год си искао нешто што је добро за тебе и за друге, али сад кад си се дрзнуо тражити да ти послужим као џелат комшије твога, напуштам те. – Од тога часа остао је овај човек прикован болешћу за постељу, са које се није дигао све док се није покајао и научио правилно мислити и правилно се молити.
Сетите се, како је Господ одбацио молбу двојице Својих апостола, који су тражили, да се огњем спали једно негостољубиво село (Лк. 9, 54). О, брате мој, Бог се показује милостив баш у томе што нам не испуњује све молитве наше. Кад би Бог испунио сваку молитву свакога човека, људски би род брзо пропао. Или мислите, да је немилостива мајка, која не да своме детету пиштољ у руке? Не, него баш из превелике милости према чеду своме мајка му неће испунити сваку молбу. Била би заиста свирепа она мајка, која би свом неодраслом детету чинила све по вољи. Јер одкуд би знало дете, шта је за њ корисно а шта погубно? Својим омиљеним ученицима рекао је једанпут Господ: не знаше шта и штеше (Мт. 20, 22). Свети апостол Павле пише: не знамо шта ћемо се молити као што треба. Зато треба пре свега да се молимо Створитељу своме, да нам дарује Свој Дух. Јер ко има Божијег Духа у себи, тај зна правилно општити с Богом. Кад је дух Божији у нама, онда сам Дух моли се за нас (Рим. 8, 26). И тада је молитва наша правилна и вазда од Бога услишана.
Нека би и Вама Бог даровао Духа Свога Светога.