МИСИОНАРСКА ПИСМА
144. Писмо
Судији Петру П.: О молби одбаченој
Вас збуњује „оштрина“ Христова, с којом је одбацио молбу једнога човека. Неки човек приђе Господу и рече: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе. На то му Исус одговори: Човјече, ко мене постави судијом или дјелитељем над вама? (Лк. 12, 13-14). Вама се учиниле ове Спаситељеве речи сувише оштре и, без мало, као неприличне Њему. Позивате се на другу реч Његову: иштите и даће вам се, па налазите, да се ово не слаже с оним.
Но знате ли ви, шта је искао онај човек од Христа? Искао је, да му Христос буде изборни судија при подели имања с братом његовим. Зар да дели браћу Онај који је дошао на земљу да мири и сједињује? Искао је, да му врши један кметовски посао Цар над царевима, који се спустио с неба, да учини људе царским синовима! Искао је с прикривеном жељом, да Христос буде на његовој страни против брата његовог. Тражио је, дакле, да Праведник над праведницима криво пресуди и учини неправду брату његовом! Шта је онда природније и јеванђелскије него да Господ одсудно одбије такву једну молбу?
Има прича о неком ко је славио светог Архангела. Па се он стално хвалио, како му његов свети Архангел испуњава све молбе његове. Но једном завади се тај човек са суседом својим, па се почне молити светом Архангелу, да мачем убије суседа његовог. Како му је ова молба остала неуслишана, он се наљути и зарече да више неће славити своју славу. Тада му се јави свети Архангел и рече: био сам ти помоћник кад год си искао нешто што је добро за тебе и за друге, али сад кад си се дрзнуо тражити да ти послужим као џелат комшије твога, напуштам те. – Од тога часа остао је овај човек прикован болешћу за постељу, са које се није дигао све док се није покајао и научио правилно мислити и правилно се молити.
Сетите се, како је Господ одбацио молбу двојице Својих апостола, који су тражили, да се огњем спали једно негостољубиво село (Лк. 9, 54). О, брате мој, Бог се показује милостив баш у томе што нам не испуњује све молитве наше. Кад би Бог испунио сваку молитву свакога човека, људски би род брзо пропао. Или мислите, да је немилостива мајка, која не да своме детету пиштољ у руке? Не, него баш из превелике милости према чеду своме мајка му неће испунити сваку молбу. Била би заиста свирепа она мајка, која би свом неодраслом детету чинила све по вољи. Јер одкуд би знало дете, шта је за њ корисно а шта погубно? Својим омиљеним ученицима рекао је једанпут Господ: не знаше шта и штеше (Мт. 20, 22). Свети апостол Павле пише: не знамо шта ћемо се молити као што треба. Зато треба пре свега да се молимо Створитељу своме, да нам дарује Свој Дух. Јер ко има Божијег Духа у себи, тај зна правилно општити с Богом. Кад је дух Божији у нама, онда сам Дух моли се за нас (Рим. 8, 26). И тада је молитва наша правилна и вазда од Бога услишана.
Нека би и Вама Бог даровао Духа Свога Светога.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)