НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
112. Писмо
Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1.
 
Речи Спаситељеве, о којима питаш, гласе заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да дође у сили. Неки криви тумачи Јеванђеља веле, да је сам Господ као мислио, да ће свршетак света бити још у оном колену, тако да ће га неки од присутних доживети и видети. Тако говоре они, који увек замишљају своју главу на Христовом врату.
Међутим Христос каже: неће окусити смрти док не виде царство… што значи, да ће ипак телесно морати умрети. Јасно је, дакле, да се горње речи не односе на последак света и на опште виђење Царства Божијега у ономе свету ангелскоме. Него Спаситељ овде говори о Царству Небеском, које из онога света прониче у душе праведника у виду силе Духа Светога за живота овде на земљи пре окушења смрти. Када се човек покајањем очисти од сваке скверни, онда у душу његову силази свише сила Духа Божијега, и онда душа осећа Царство Божије у себи. Ти ћеш питати: како га осећа? Као правду и мир и радост у Духу Светоме (Рим. 14, 17). И још га осећа као силу унутарњу, духовну, по речи истог апостола: Царство Божије није у ријечи него у сили (1 Кор. 4, 20). И још га осећа као необичну светлост небесну: јер Бог који рече да из таме засија свјетлост, засија у срцима нашим (2 Кор. 4, 6). А кад се душа човечја напуни правде и мира и радости и силе и светлости, онда човек усхићено кличе, као неко ко је нашао благо у њиви: Авва Оче! Син Божији понизио се и сишао међу људе, да учини људе синовима Божијим. И будући да сте синови, пише благовесник Божији, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче! (Гал. 4,6). То јест: који приме у себе онај исти Дух, који је био у Сину Божијем Исус, они постају сродници Божији, чеда Божија по милости и благодати Свевишњега.
Како то, питаћеш, ти, да царство Божије улази у нас и опет да ћемо ми ући у Царство Божије? То је сасвим просто. И ваздух улази у нас, и ми у ваздух. И светлост улази у нас, и ми у светлост. И мирис од пољског цвећа улази у нас из далека, и ми улазимо у тај мирис. Слично је и с Царством Божијим. Оно долази к нама и улази у нас још за нашег временог живовања овде на земљи. А када се разлучимо од овога света, ми улазимо у Царство Божије. Кад читамо Оче наш, ми говоримо: нека дође Царство Твоје! То јест: нека се Ти Духом Твојим уселиш у нас, и завладаш над душама нашим као над Твојом царевином!
Ово до сад речено важи за све хришћане, који се потруде и од Бога измоле, да се у њих усели Царство Божије. Јер Господ је изговорио оне речи и пред апостолима и пред многим народом. Али посебице за апостоле оне речи Христове пророчки се односе на Преображење Господње, које је, по речима св. Теофилакта Охридског „било слика будуће небесне славе, то јест оне славе, у каквој ће бити праведници… и као што се Христос при преображењу дивно заблистао муњама тако и на исти начин засијаће се „праведници“. Петар, Јаков и Јован били су они „неки“, који су видели Преображење Христово на Тавору. Али су још и сви апостоли о Педесетници видели и осетили Царство Божије како кроз Духа Светога силази с неба на њих у виду пламених језика.
Христос нека те благослови, и нека ти да осетити Царство Божије у сили још у овом веку и у смртном телу твоме. Да осетиш и да јављаш браћи својој радосну вест о Царству Божијем, Царству живота, и светлости, и радости вечне.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *