НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
222. Писмо
Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек
 
Дошао је к мени један од Ваших слугу, Спасоје, и жали се, како сте га неправедно отпустили из службе. Не знам, како сте га могли отпустити, кад је он мање крив од другога. Гурнуо Вас је, и Ви сте ударили о зид. Кад би се само толико знало, он би био једини крив, и не би имао разлога да се жали. Али се сазнало више од тога. Ви сте славили сребрну свадбу, па увече, кад су гости отишли, Ви сте позвали слуге и са њима сте пили до иза поноћи. Опили сте се и Ви и слуге Ваше. Опио се и Спасоје, који се иначе никад није опијао. Спасоје у пијанству почео певати и није дао Вама да дођете до речи. Ви сте га наружили и ударили руком по устима. Тада је Спасоје гурнуо свога газду, и овај је ударио о зид. Тиме се завршила Ваша сребрна свадба и тиме отпочело камено доба у животу Спасојевом. Пијан човек ударио пијана човека и овај му вратио. Обрачун је био чист. Мера за меру. Али Ви сте прекорачили меру, кад сте сутрадан отказали Спасоју службу. Прича се за великог краља Пољског Казимира, како је волео да се коцка. Једне ноћи коцкао се краљ са једним својим дворјанином. Дворјанин је стално губио а краљ добијао. Па се наљути дворјанин, и у љутини удари краљу шамар. Ствар дође пред суд, и суд осуди дворјанина на смрт. Кад је пресуда донета краљу на потпис, краљ одбије да потпише говорећи: није крив он него сам крив ја; јер не приличи краљу да се коцка и тиме појачава страст коцкања код својих поданика. – Требали сте и Ви тако расудити, мислим. Није толико крив слуга што се опио колико је крив газда, који га је нагонио да пије. Ви сте позвали њега на пијанку а не он Вас. А пијанство уједначује све људе као и лудило: не зна се у пијанству ко је господар а ко слуга. Зашто сад сам Спасоје да сноси казну коју сте обојица заслужили? У тој злој заслузи Вама припада већи део, но Ви сте свој део бацили на њега. А да је бедни Спасоје ископао грдне златнике у Вашој авлији, да ли би се и онда одрекли свога дела?
Некад је апостол Павле писао једном господару, Филимону, за његовог слугу Онисима, молећи да га прими натраг, и то да га прими не више као роба него као брата љубазнога. Прими, вели, њега као мене. Ево, и ја Вас молим: примите овог честитог Спасоја, човека крштена као и Ви што сте. И за њега Христос умре као и за Вас. Гле, он је пристао био да пије по заповести Вашој. Видите ли колико Вам је одан, да је чак и у грех пао због Вас? Примите га одмах, и не дозволите, да он буде по невољи трубач неправде Ваше међу људима и вапијући глас Богу против Вас.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *