МИСИОНАРСКА ПИСМА
222. Писмо
Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек
Дошао је к мени један од Ваших слугу, Спасоје, и жали се, како сте га неправедно отпустили из службе. Не знам, како сте га могли отпустити, кад је он мање крив од другога. Гурнуо Вас је, и Ви сте ударили о зид. Кад би се само толико знало, он би био једини крив, и не би имао разлога да се жали. Али се сазнало више од тога. Ви сте славили сребрну свадбу, па увече, кад су гости отишли, Ви сте позвали слуге и са њима сте пили до иза поноћи. Опили сте се и Ви и слуге Ваше. Опио се и Спасоје, који се иначе никад није опијао. Спасоје у пијанству почео певати и није дао Вама да дођете до речи. Ви сте га наружили и ударили руком по устима. Тада је Спасоје гурнуо свога газду, и овај је ударио о зид. Тиме се завршила Ваша сребрна свадба и тиме отпочело камено доба у животу Спасојевом. Пијан човек ударио пијана човека и овај му вратио. Обрачун је био чист. Мера за меру. Али Ви сте прекорачили меру, кад сте сутрадан отказали Спасоју службу. Прича се за великог краља Пољског Казимира, како је волео да се коцка. Једне ноћи коцкао се краљ са једним својим дворјанином. Дворјанин је стално губио а краљ добијао. Па се наљути дворјанин, и у љутини удари краљу шамар. Ствар дође пред суд, и суд осуди дворјанина на смрт. Кад је пресуда донета краљу на потпис, краљ одбије да потпише говорећи: није крив он него сам крив ја; јер не приличи краљу да се коцка и тиме појачава страст коцкања код својих поданика. – Требали сте и Ви тако расудити, мислим. Није толико крив слуга што се опио колико је крив газда, који га је нагонио да пије. Ви сте позвали њега на пијанку а не он Вас. А пијанство уједначује све људе као и лудило: не зна се у пијанству ко је господар а ко слуга. Зашто сад сам Спасоје да сноси казну коју сте обојица заслужили? У тој злој заслузи Вама припада већи део, но Ви сте свој део бацили на њега. А да је бедни Спасоје ископао грдне златнике у Вашој авлији, да ли би се и онда одрекли свога дела?
Некад је апостол Павле писао једном господару, Филимону, за његовог слугу Онисима, молећи да га прими натраг, и то да га прими не више као роба него као брата љубазнога. Прими, вели, њега као мене. Ево, и ја Вас молим: примите овог честитог Спасоја, човека крштена као и Ви што сте. И за њега Христос умре као и за Вас. Гле, он је пристао био да пије по заповести Вашој. Видите ли колико Вам је одан, да је чак и у грех пао због Вас? Примите га одмах, и не дозволите, да он буде по невољи трубач неправде Ваше међу људима и вапијући глас Богу против Вас.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)