МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
296. Писмо
О човеку „Свога убеђења „: О св. Кипријану
 
Прочитао си негде реч св. Кипријана која гласи: „коме Црква није мати, томе Бог није отац“. Па си много говорио против ове речи сматрајући је нетачном и чак немилосрдном. Наиме, ти би хтео да схватиш Бога као оца свих људи без разлике. Истина је, да је Бог – Створитељ свих људи. Истина је, да се Бог нуди за оца свима људима. Али је истина и то, да незнабошци не сматрају Бога својим оцем. Кад би сви људи, без разлике и без моралних услова, могли бити названи синовима Божијим, зашто би онда Господ рекао: блажени су миротворци, јер ће се синови Божији назвати?. У Јовановом Јеванђељу стоји написано о Сину Божијем: к својима дође, и своји га не примише; а који га примише даде им власт да буду синови Божији. А који Њега не примише, они и не марише за Божије очинство. Прича о блудном сину казује како људи престају бити Божијим синовима, и како се покајањем могу опет вратити у своје достојање. Прочитај и шта Павле пише у Галатима 4,4-6. Па како се синовство задобија кроз крштење, покајање и све остало што Црква Божија и учи, јасно је, да „коме Црква није мати, томе Бог није отац“. Таквоме је Бог – Створитељ и господар и судија; а Отац је свима онима који пожеле бити синови Божији кроз Христа Исуса Господа нашег.