МИСИОНАРСКА ПИСМА
110. Писмо
Монахињи која пита о квасу и три копања брашна
(Мт. 13, 33)
Господ је рекао: Царство је небеско као квас који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.Ти би хтела знати тајну ових речи, часна сестро. Заиста у њима је велика духовна тајна. Телесном разуму ова прича изгледа до смешности проста. Јер тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега… јер треба духовно да се разгледа.А кад се духовно разгледа, како су светитељи разгледали, онда ова прича изгледа овако:
квас означава Духа Светога,
жена означава душу човечју,
узме и метне – од Бога узме и у себе метне,
три копање – три способности душе: ум, срце и вољу,
брашно – све троје у обичном природном стању,
све ускисне – све се закваси, прожма Духом Светим.
Другим речима: душа хришћанина, кад се удостоји, прима од Створитеља свога Духа Његовога. Примивши држи га у уму своме, док се ум не обожи; и држи га у срцу, док се срце не обожи; и држи га у вољи, док се сва воља не обожи; и непрестано га држи у све три копање једновремено, док се сва душа не обожи. Кад се све обожи, онда се и просвети, и узрасте као ускисло тесто. И тако душа постаје велика и богата и света. Онда је душа у стању, да и тело своје, као орган свој, одухотвори, препороди и освешта.
Зар није такво Царство Божије? И зар прича није чудесна? Мир ти и благодат од Господа.
