МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
224. Писмо
Изгнаницима из Раја: О васкрсу мртвих
 
Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је Рај поново отворен? Не Рај на земљи него на небу, не у времену него у вечности. И да су у тај непролазни Рај уведени: преступник и разбојник и сиромашак; преступник Адам, разбојник са крста и сиромашак Лазар. Христос је васкрсао, и васкрсом Својим отворио врата небесног Раја деци Адамовој. И многи су већ ушли у тај Рај, који се неће губити, и из кога неће више бити изгнанства. Ако сте то чули, па ипак сте притиснути страхом од смрти, онда сте као и не чули. Ако ли сте чули ту радосну вест, и примили је у срце своје, онда је и ваше васкрсење на прагу, то јест, почело је у вама васкрсавање, које ће се кончити васкрсењем. Ако је та радосна вест постала живот живота вашега, смрт је за вас играчка као везан роб за победиоца у рату.
Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је Васкрситељ извршио обећање Божије, дато Адаму, првом изгнанику? Да ће се од семена женина јавити Неко ко ће сатрти главу оне вијугаве лажи, оне понорне и преисподње змије. И јавио се Богочовек – Бог спуштен до човека и човек уздигнут до Бога, -јавио се у долини плача и ридања међу изгнаницима из Раја. И донео ослобођење робовима, живот мртвим, здравље болесним, радост жалосним, љубав озлобљеним – све и све најкрупније дарове, најслађе плодове са Дрвета Живота. Убрусом милости убрисао је сузе сужњима. Божанском снагом васкрсао ћерку Јаирову, и сина удовичина, и Лазара, и душе грешника, и ум апостола. Сва се природа прегибала и клањала пред Њим, а робови природе радовали. Ако сте то чули, зашто сте још жалосни? Зашто ходите оборене главе и газите по сузама својим? Ако сте примили у срце ту радосну вест, треба да је крај ридању вашем.
Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је грех првог изгнаника из Раја, праоца свих изгнаника, искупљен, – да је искупљен и опран крвљу Љубави на крсту? Тај грех је значио отпад деце од Оца и небратство међу браћом, раздор и ненавист из столећа у столеће, из миленијума у миленијум. Љубав деце према Оцу била је угашена, и љубав браће према браћи била је угашена. Зар нисте чули, да је Христос зауставио греховни ветар и утишао сулуду буру, ветар и буру што су вековима гасили и угасили онај први огањ? Зар нисте чули, да је Он запалио нов огањ на угашеном огњишту љубави? Ако сте чули, зашто вас онда још терете два изгнаничка бремена: бреме сумње у Оца и бреме ненависти према браћи? Зашто не збаците те две вреће пепела са душе своје, са огњишта душе своје? Ако сте чули ту радосну вест и примили је у срце своје, онда су узрасла поново два крила на палој души вашој: богољубље и братољубље, као два орловска крила. Окрилатило је биће ваше са та два чудесна крила која вас дижу у небеса, у Рај небески, у царство крилатих херувима, у бесмртну родбину Господа Васкрситеља.