МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

231. Писмо
Једном оштром партизану: О хришћанском општежићу

Ви се срдите, што је црква “изневерила свој први комунистички строј и постала капиталистичка”. Опростите, не стоји ни једно ни друго. Истина је, да је прва хришћанска општина у Јерусалиму имала општежиће, тако да ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. Без наметања споља ово општежиће потекло је изнутра из срца и душе крштеног народа јер каже се, у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа. Нигде се међутим не пише, зашто овакав строј друштвеног живота није код хришћана остао, али је јасно и без писања, да је то морало бити прекраћено дивљим гоњењима од стране непријатеља Цркве и забраном хришћанских састанака на заједничку трпезу. Не, дакле, да хришћани нису хтели остати при општежићу, него, спречени, нису могли остати. Но друштвени строј општежића очувао се у цркви кроз све векове у ужем или ширем обиму. Он се очувао у манастирским киновијама до данашњега дана, – нигде тако успешно као у Светој Гори, и у Русији све до најезде безверног и присилног комунизма. Питаћете: зашто Црква није раширила тај строј општежића на цео народ, и на све – бар крштене – народе? Зато свакако што спољне прилике нису биле повољне за то, и што свет није био зрео за драговољно општежиће. Но ако није био јуче, може бити сутра. Главно је, да се црква није одрекла свог првобитног комуналног идеала, нити га је икада од своје воље прекраћивала и растурала. Може лако бити, да је по Божијем промислу оно прво хришћанско општежиће било само једно пророчанство, или праобраз, онога хришћанског друштвеног уређења, које ће завладати међу хришћанским народима на крају времена.
Нетачно је и друго Ваше тврђење, као да се црква прилепила уз капитализам. Зашто би то Црква чинила? Капитализам не помаже Цркву, него је држи и помаже средњи и сиромашнији народ. Из каквог би разлога Црква помагала капитализам, чуди ме? Уз прошли Часни Пост ја сам причешћивао народ у једној београдској цркви. Стотине њих се причестило. То је био обичан, средњи, Божији народ, који се не нагиње сувише ни над бездан левичарски нити над бездан десничарски, него греди средњим путем. Ниједан капиталист није био присутан. Ниједног капиталисту нисам тада причестио. И то није изузетан случај. То је правило, са ређим изузецима. Ето због чега је, мислим, произвољно и нетачно Ваше тврђење, као да Црква стоји уз капитализам. Мир Вам и радост од Христа.

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro