МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

253. Писмо
Једној сили сарајевској: О “гресима” народне вере

Силно и страшно вичете: да се избаци вера из школе! Нека се омладини Југословенској до миле воље говори о крвавом Нерону и људождерском Калигули, само нека јој се не спомиње спасоносно име Исуса Христа!
Но расудимо мирно, шта је то згрешила наша народна хришћанска вера, те хоћете да је каменујете? Кад су Јевреји узели камење, да каменују Христа, упита их Он, за које од Његових добрих дела хоће да Га каменују – за које од тих дјела ме каменујете (Јн. 10,32)? Тако и Вас с правом може православна народна вера упитати: за које од добрих дела ме каменујете?
Да ли зато што ваше незнабожне претке научих веровати у једнога разумнога Бога место вере у измишљенога Перуна и његову идолску фамилију?
Или зато што од дивље хорде ваших некрштених прадедова учиних народ племенит и културан?
Или зато што вам створих духовнога дива, оца вашег народа, Саву Немањића, и кроз њега целу плејаду најузорнијих карактера?
Или што послужих као Божија слушкиња првом царству вашем, и запојих га духом и красотом светитељства и витештва?
Или што распламтех срца Косовских мученика љубављу јачом од смрти за крст и слободу?
Или зато што бих лучом народу вашем у петвековној тами и бури робовања?
Или зато што опасах снагом и самопрегорењем Карађорђа и Милоша и моћне синове Херцеговине и Црне Горе?
Или зато што слепом Вишњићу даровах пророчки вид и славном Његошу пламени језик?
Или зато што напуних груди светосавског народа преобилном силином, а грло песмом, и руке уметношћу?
Или што бејах страсно народна и државотворна од Часлава до данашњег краља Александра?
Или што сузама оквасих и молитвама окадих сва мученичка гробља на Кајмакчалану, у Шапцу, у Београду, и по свима кутовима нашег народног жртвеника?
Или зато што због моје нераскидне везе с народом олтари моји бише раскопани, храмови моји обесвећени, а свештеници моји поклани?
Или зато што се ја не мирим са безбожним и бездушним теоријама појединаца, нити са развалом народног морала, а најмање са смрћу? Јер ја сам вера светиње, живота и васкрсења.
За које од ових дела, дакле, желите да ме удаљите од народне омладине? За које од њих хоћете да ме без саслушања осудите и без одбране каменујете?
Кад су светог Поликарпа нагонили на суду да се одрекне Христа, да би га оставили у животу, узвикну свети старац:
– Ево 86 година служим ја Христу, и Он мени није ништа учинио сем добра. Како бих се сад ја могао одрећи свога Господа и Спаситеља!
Тако и народ наш. Исто тако и сав народ наш, од кога Ви тражите да се одрекне Христа, може Вам одговорити:
– Ја служим Христу 1000 година. И Он мене толико служи, и више. И служи Он мене ваистину боље него ја Њега. И ништа ми Он није учинио сем добра. Како бих се, дакле, ја могао данас – и то баш данас у овом злотворном времену -одрећи Господа и Спаситеља свога?