МИСИОНАРСКА ПИСМА
45. Писмо
Машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла
Жалиш се, да ти је досадио твој посао. Сви други послови чине ти се бољи. Па си смућен и тужан што не можеш да нађеш неко боље занимање. Дуго сам размишљао пре него сам узео перо да то одговорим. Мислима сам се уживљавао у твој положај и у твој посао. Замишљао сам себе на твоме месту, у машини, у тутњу и хуци. Сав гарав и знојав ја сам бодро гледао напред. Иза мојих леђа цео један мали народ: старци, родитељи, деца, кнежеви, дипломати, чиновници, сељаци, радници, надничари. Сви срођени силом околности, и сви стављени у зависност од мене. Разговарају међу собом, или са својим мислима. Свак управља своје мисли и чежње ка последњој станици, камо је кренуо. Но да ли ће стићи до своје станице зависи од мене, а ја само од Бога. Они и не слуте колико од мене зависе. О мени и не мисле; и не познају ме. И баш то мени чини радост. Кад смо хтели кренути из прве станице, нико није дошао да ме види и упозна. Нико се није запитао: да ли овај човек није луд, или слеп, или пијан? Гле, ми сви поверавамо животе своје њему! Он је најважнији човек у овом галопирајућег граду, чији становници ми постајемо за неко време. Нико на такву мисао није дошао; и мене баш то неисказано радује. Радује ме то што је толики народ поверио животе своје мени без испитивања; мени, сакривеноме у машини, невидљивоме, непознатоме. И у трепету од радости станем славити Бога:
– О Боже велики и дивни! Слава Теби и хвала, што си ми дао живот и разум и овако важан посао! Дао си ми посао, који веома личи на Твој посао, Боже. Јер и Ти, Господе мој, као сакривен, невидљив и непознат, управљаш једном машином Духом Својим Светим. Твоја је машина огромна; Твоји су путници безбројни. Ти си машиновођ васцелога света. Многи, многи путници не мисле о Теби, не испитују тајну бића Твога, него с поверењем улазе у Твоја кола, и возе се, возе. И то мора да Тебе радује, неисказано радује. Ти знаш, где ћеш дати одмор Твојим путницима, где их нахранити, и где кога скинути с воза. Они истина слабо шта знају о почет-ној и крајњој станици Твога пречуднога воза, али с поверењем улазе, с поверењем се возе, с поверењем излазе – с поверењем у Тебе скривеног, невидљивог, непознатог. Хиљаде и хиљаде пута ја Те славим и хвалим, и клањам Ти се, свевидећи и свемоћни Створитељу мој и Машиновођо мој. У тебе јединога се уздам у свима опасностима, пред којима лебди овај мој воз. Ти ћеш ми помоћи, да га доведем до крајње станице са свима путницима на број.
Пријатељу мој млади, какав бољи посао ти желиш? Зар има бољега посла од твога? Апостол Петар ловио је рибу, а Павле плео асуре. Помисли како је велики и важан твој посао према њиховоме. Па се поклони Провиђењу, које ти је поверило баш тај посао.
Од Бога ти здравље и благослов.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro