МИСИОНАРСКА ПИСМА
173. Писмо
Једном занатлији: О правом господству
Питаш ме о свом сину, како би га могао учинити господином? Да се, велиш, и он не мучи као што си се ти мучио кроз живот. „А ја сам, пишеш, много се мучио и злопатио, али сам очувао веру и поштење“. Човече Божији, па ти си онда прави господин у хришћанском смислу. У смислу хришћанском онај је прави господин ко очува господску душу кроз све муке и патње у животу; док у светском и паганском смислу онај је господин, коме спољашње господство, и част, и власт, непрестано доводе душу у опасност. Право је господство у нама а не на нама. Осигуран хлеб и нерад – осигурана је погибао душе и развала карактера. Код нас у кући била су два плуга: један чист и сјајан а други зарђао. Мој стриц имао је обичај, да онај чисти и сјајни плуг именује: господин плуг! „Данас ћемо орати са господином плугом, говорио је он, а ону рђу оставите нека рђа!“ Службом се постиже право господство, сјај душе и красота карактера. А ја сам међу вама као слуга, рекао је Христос апостолима. И њих је учио да буду слуте на земљи, да би очували господску душу те вечно господовали на небесима. Заиста, апостоли су били као чисти и светли плугови, помоћу којих је Домаћин света преорао свет и посејао благородно семе небеског господства и царства. Прави је господин онај ко има господску душу и господски карактер;
ко држи у памети своје господско, небеско порекло од Бога;
ко узноси у висину своје мисли и молитве ка Господу, Оцу својем;
ко љуби истину и тражи правду у име Бога истине и правде;
ко чини дела милости и доброте, не презире немоћног и не завиди охолом;
ко сматра себе слугом Бога и народа;
ко употребљује свој кратки земаљски век не на ленствовање и рђање него на прослављање Бога и на спасење себе и својих ближњих;
ко се у богатству осећа убожјаком, а у убожјаштву богат Богом;
ко с благодарношћу прима, с надом трпи и с вером умире;
ко је, по речи Павловој, добре воље у немоћи, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа (2 Кор. 12,10).
Сви они, који оставише варљиво господство земаљско и пођоше за Христом, господа су Божија, племићи Христови, аристократија небеска.
Мир ти и благослов од Бога.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro