МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
229. Писмо
Једном Мачванину који пита нешто што је ван питања
 
Питаш, због чега православна и католичка црква називају Богородицу „спаситељем“ говорећи: пресветаја Богородице, спаси нас – кад је један Спаситељ, Исус Христос, Цар и Господ? Такво питање постављаш, и чекаш одговор. Да знаш само, како је лако постављати неумесна питања па удобно чекати одговоре? Ово лукаво твоје питање није твоје ни од тебе него од оних, који још од Рата непрестано крстаре по Мачви, продајући американску памет Мачванима.
Истина је, да је један Спаситељ света и Месија, који је за нас претрпео крсне муке и смрт, Начелник и Свршитељ вјере Исус (Јевр. 12, 2). Отуда, нема два Спаситеља него један. Али је истина, да и Богородица може да спасе људе од беде и немоћи, што сведочи искуство. Она може да дарује спасење измоливши га од Сина свога, Спаситеља света.
Ми се молимо и светим апостолима: свети апостоли, спасите нас! Овим опет не признајемо много Спаситеља него једног, јединог. А молимо се апостолима, да као духовно просвећенији и морално заслужнији, те у свему Богу ближи, измоле за нас спасење од оног јединог Спаситеља света.
И светом Николи можемо ми у молитви рећи: свети Никола, спаси нас! Тиме не признајемо светог Николу за Спаситеља света, равног Христу, нити одступамо од оне истине, да је свагда за свагда један једини Спаситељ света. Него се молимо св. Николи, или ма ком другом свецу, да нас спасе измољеном од Спаситеља милошћу.
Случај – доста сличан као кад се молимо принчевима и принцезама, да измоле нешто за нас од цара; или кад се молимо блиским сродницима једног судије, да се заузму за нас.
Јер ми верујемо у родбину Божију, у фамилију Христову, духовну и моралну, прослављену и бесмртну. Свако телесно родбинство и сродство на земљи јесте само слика или символ небеског божанског сродства.
Мир ти и радост од Христа васкрслог.