МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
192. Писмо
Старинару Аџему С.: О гладноме Христу
 
Огладњех и дадосте ми да једем, рећи ће Господ на Страшном Суду милостивим. Ти се чудиш, читајући Јеванђеље, кад је то Христос био гладан на земљи? Не говори Он то само о времену кад је Он телесно походио земљу него за сва времена, до краја; нити само о милостивим људима оног времена него свих времена. Он и данас осећа глад гладних као Своју глад. Он гладује кроз све сиромахе на земљи, кроз све просјаке, кроз све одбачене и презрене. Њихова глад – Његова је глад. Мада од света одбачени, они су од Бога изабрани, да кушају срца богаташа. Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Он, Пребогати и Превелики, истоветује Себе с најбеднијим и најмањим овога света – назива их браћом Својом – да би омекшао срца богаташа и навео их на пут спасења. Јер помоћу најмањих Он жели да спасе највеће, помоћу најбеднијих најбогатије, помоћу најслабијих најсилније овога света. Такав је Његов метод спасавања људи. Јер Његова свемоћна рука стоји иза ништавних оруђа. Он хоће, да сви зависе један од другог, и помажу спасење један другог. Зато, ко даје гладноме, нека даје са страхом као да ставља у руку лично Христу. Давалац нека даје у име Христа, а прималац нека прима у име Христа – да би Христов благослов био на обе стране. А молитва сиромаха гласовита је пред Творцем.
Причао нам неки човек, како је пошао на суд, да чује пресуду. Дан раније двојица су изјавили пред судом, да ће се заклети против њега. Човек невин – смућен. Уз пут види човека без ногу на улици, проси. Он му пружи милостињу и рекне: на муци сам, брате, помоли се Христу за мене! – Не бој се, Бог ће ти помоћи! Одговори бедник. Кад на суду, а то она два противника дрхтећи изјавише, да не могу положити заклетву. И човек онај би ослобођен.
И ти кад дајеш сиромаху, реци: помоли се Христу за мене! или: за моју децу, или: за моје упокојене!
Мир ти и радост од Господа.