МИСИОНАРСКА ПИСМА
43. Писмо
Црквењаку Драгићу М. који се понекад осети
сасвим другим човеком
Пишеш, како се понекад осетиш као нов човек препорођен и преображен. То ти се догађа обично за време молитве у ноћној тишини. Као да ишчезне овај свет за тебе; престану све мисли о свету, о људима, о стварима, о телима; необичан мир разлије се по души твојој; ти гледаш неку светлост у себи, и осећаш неизрециву радост. При том још наилази и неки чудесан мирис, који се не може сравнити ни с каквим мирисом на земљи. А кад се све то прекрати и ишчезне, лагано и постепено, као што ишчезава дуга испред очију, на тебе наилази туга што то није трајало још и још, дуго и дуго, без прекида и престанка, годинама и вековима, и кроз сву вечност. Па питаш, шта то може бити?
Мислим, то се Дух Божији коснуо твоје душе, брате мој. То и јесте оно што је Господ рекао: Царство Божије унутра је у вама. Јер кад се Дух Божији зацари у душама нашим, онда престаје све оно што је наше у нама а настаје све оно што је Божије. Докле год у нама царују наше чулне мисли, земаљске жеље и себична воља, дотле унутра у нама није царство Божије но царство таме и страха и жалости и незнања. А чим Дух Божији дође и преовлада, онда је све друго, све супротно. Него, саветујем ти: понизи се до прашине пред величанством Бога Свевишњега, који ти је ову тајну показао, по превеликој милости Својој. И не саопштавај то многима, непосвећенима – нарочито не оно остало што и ја овде не спомињем. Да не би изложио порузи оно што је најсветије (Мт. 7,6), и да се срце твоје не би узнело у висине гордељивости, са којих се пада у адску пропаст. Чуј како те апостол опомиње: који мисли да стоји нека се чува да не падне!
Код тебе се не дешава ништа нечувено и цркви незнано. Многи праведници и угодници Божији осетили су ту слатку тајну, и понешто су саопштили верним душама. Саопштили су не да се похвале собом него да поделе радост и покрену пријатеље своје на јачу веру у обећања Спаситељева и на радосније прослављање Господа.
Био сам једне зимске ноћи на конаку код неког човека. Кад су чељад отишла на спавање, он ми саопшти „највећу тајну живота свога“. – Тражио сам, вели, годинама да видим неко чудо од Бога. И није ми се дало. Једне зоре устанем и почнем се Богу молити. Наједанпут јави се нека светлост унутра у мени, и ја осетих мир, радост и мирис (све онако како се теби догодило). Од тада, вели, ја сам престао да иштем чудо од Бога. Јер видео сам највеће чудо, које ни чуо ни слутио нисам.
Није ли то потврда у наше дане онога што апостол говори: што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе.
Мир ти и здравље од Бога.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro