МИСИОНАРСКА ПИСМА
215. Писмо
Тежаку Манојлу Ј.: Ко има даће му се
Тебе чуди ова реч Спаситеља: ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што (мисли да) има (Мт. 13, 12). Зар је то праведно, питаш се ти, да се даје богатоме који има, а одузима од сиромаха и оно мало што има? Тако ти мислиш поведен духом овог кобног времена кад су материјална питања засенила првостепена питања човечијег живота на земљи, његовог смисла и његовог циља. Кад би овде била реч о благу овога света, заиста не би било праведно – узети од сиромаха па дати богаташу. Ово би се противило другој речи Христовој: ко иште у Тебе подај му. Противило би се и причи о богаташу и Лазару. Гле, од немилостивог богаташа је одузето све, и све дато убогом Лазару у Царству Небеском. Не може бити, дакле, да се овде говори о материјалном имању. Ако ли и бива, да се богаташ материјално све више богати у овоме свету а сиромах све више сиромаши; и ако бива, да се и последња имовина одузима од сиромаха и предајемо богаташу – то је само символ (слика) онога што бива у области духовних стварности. Прави пак смисао оних речи Христових јасан је из онога што претходи њима. А њима претходи прича о сејачу и семену и о светлости која се не може сакрити (Лк. 8, 16). Светлост је истина. Ко је осетио сласт истине, као дар Божији, па чезне и труди се да је још више има, томе ће се дати, и претећи му, да може истину и другима јављати. Света Варвара није имала учитеља, али је имала чежњу за истином, и душу спремну да прими истину; зато јој је Бог открио богатство истине. Неки јеретици наших дана стегли су у шаку само један делић истине Христове, док су пуноћу истине, коју Православна Црква носи, одбацили. Као онај слуга с једним талантом, тако су они закопали узети део истине, и ревносно га бране од умножавања. Зато ће им се одузети и тај делић истине и вратити од кога су и узели. Они мисле да имају сву истину Христову. Један јеванђелист понегде објашњава и допуњује другога. Тако у овом случају Лука Матеја. Код Луке стоји: а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има (Лк. 8, 18). И многи самоумни философи немају истину, али они мисле да је имају. Нити се они труде да дознаду и приме истину, која је само од Христа. Зато ће се њихова мнима истина одбацити и неће род родити, а дар Божији, који су они употребили на пагубну гордост против Створитеља свога, узеће Дародавац свих дарова натраг и дати другоме, који има више страха и ревности и вере и љубави. „Тако поступамо и ми, говори Златоуст. Кад видимо да нас неко слуша расејано и остаје непажљив према свима нашим убеђивањима – ми најзад престајемо говорити јер ако ми још више наваљујемо, тиме се њихов немар појачава“. Тада се ми окрећемо и нудимо реч истине онима који имају више воље да слушају. Бог поступа као и један домаћин, који најпре сеје семе своје и украј пута и на камен и у трње и на добру земљу, па кад види шта бива са посејаним семеном у прва три случаја, онда он посвећује сву своју бригу само доброј земљи. Што год једна њива више рода даје, то је домаћин брижљивије обделава и стално засејава. А земљу при путу и на камену и у трњу домаћин постепено напушта, видећи да му никакав род не доноси. А оно семе које је раније на њих бацио, узима и сеје по родној земљи. Све ово односи се на реч Божију, сејану Христом по свему свету. Ко реч Божију одбаци или злоупотреби, од њега се она узима и додаје на претек ономе ко њу већ има, и ко се радује да је још више и више има. Мир ти и радост од Господа.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro