МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
121. Писмо
Поштару Илији К.: О доказу бића Божијега
 
Један друг Ваш говори Вам непрестано: нема Бога! Вас то мучи као шиба канџијом. Ви се борите за душу своју и живот свој. Добро сте схватили: ако нема живога и свемоћнога Бога, јачег од смрти, онда је смрт једини свемоћни Бог. Онда су сва жива створења у свету играчка у шапама свемоћне смрти, као мали миш у шапама гладне мачке. Једном у узбуђењу ви сте рекли своме бедном другу: Бога има, а тебе нема! И нисте погрешили. Јер они који се одвоје од вечног Животодавца у овоме свету, биће одвојени и у ономе. И тако ни овде ни тамо неће знати за величанственог Створитеља свих створења. А бити одвојен од Њега горе је него не бити.
На Вашем месту ја бих му рекао још и ово:
Погрешно говориш, пријатељу, нема Бога. А правилно ћеш рећи ако кажеш: немам Бога. Јер ти сам видиш, да остали људи око тебе осећају Бога, због чега и говоре: има Бога. Дакле, није да нема Бога него ти Га немаш.
Погрешно говориш, као болесник који би рекао: нема здравља у свету. Он може само рећи не лажући: немам ја здравља, а лажући: нема здравља у свету уопште.
Погрешно говориш, као и слепац који би рекао: нема светлости у свету. Има светлости, сав је свет испуњен светлошћу, али он, бедни слепац, нема светлости. Кад би хтео правилно говорити, он би само могао рећи: ја немам светлости.
Погрешно говориш, као просјак који би изустио: нема злата у свету. Има злата; има га на земљи и под земљом. Ко каже да нема злата уопште, неистину казује. Истину би казао кад би рекао: немам злата ја.
Погрешно говориш, као кад би злотвор рекао: нема доброте у свету. У њему самом нема доброте, а не у свету. Зато не би погрешио само кад би рекао: ја немам доброте.
Исто тако и ти, комшијо мој, погрешно говориш кад велиш: нема Бога! Јер оно што ти немаш, не значи да нико нема, нити да нема уопште. Или ко те овласти, кажи ми, да говориш у име целога света? Ко ти даде право, да своју болест приписујеш свима, и своју немаштину намећеш свима?
Признаш ли пак и кажеш ли: немам Бога, онда изговараш истину и износиш исповест. Јер бивало је и бива изузетних људи, да заиста немају Бога. Но Бог њих има, има их до њиховог последњег издисаја. Ако ли и на последњем издисају изјаве, да немају Бога, онда и Бог њих више нема. И отписује их у расход. Зато те молим, пријатељу мој, ради душе твоје, ради вечног живота и царства, ради суза и рана Христових – молим те, претвори твоју пркосну исповест у покајну исповест. А оно што после тога треба да чиниш, казаће ти Црква, питај!
Мир ти и благослов од Господа.