МИСИОНАРСКА ПИСМА
13. Писмо
Чиновнику који мисли да народ светкује
сувише много празника
Народ мисли, да му свеци помажу, а Ви мислите, да му свеци сметају. Ко може измирити Ваш разум са народним разумом осим вас самих? Потрудите се да ово питање дубоко и свестрано проучите, па ћете се поклонити разуму народном.
Да видимо прво с гледишта рада. Ви мислите, да наш народ ради сувише мало. И Ви би хтели, да он ради више. А зашто да ради више? Желите ли Ви да створите један сталеж од милион незапослених људи? Ви сте одвећ добар родољуб, да би то желели. Није ли онда боље, да народ ради умерено, како је и до сад радио? Да би се избегло зло незапослености, које је први бич за велика царства западна. Кадгод одете у једну жељену крајност, друга, нежељена, помаља рогове. Можда српски народ има друге неке недостатке, но леност није порок Срба. Сувишним гоњењем на рад изазива се леност.
С гледишта радости у раду. Наш народ осећа радост у раду. Отуда песма па чак и свирка при раду. Где то још има? Јесте ли чули песму и музику при раду гдегод у земљама крајности? У индустријским земљама рад се сматра теретом, проклетством и несрећом. Отуда мржња према раду и љубав према лености. Отуда тежња, да се што мање ради. Отуда се свуда по тим земљама агитује, да радници што мање раде. Најпре се агитовало за десеточасовни радни дан, потом за осмочасовни, а сада се агитује за петочасовни. Колико би се тек ту нарачунало празних дана у години! Насупрот тој модерној струји Ви хоћете, да натерате наш народ да још више ради него што је икада у прошлости радио! Међутим, волите да се називате модерним човеком! И откако је пошла та ваша црна агитација, да народ што мање празнује а што више ради, песма се умањила по селима и пољима српским.
Са гледишта одмора. Ви погрешно мислите, да народ зато празнује многе свеце, да би се више одмарао. Чак и кад би народ тако мислио, не би мислио погрешно. Ви чиновници много се више одмарате него сељаци. Израчунајте, рачунџијо мој, колико дана народ светкује, а колико дана Ви као чиновник не радите у години. Саберите Ваш летњи одмор од 30 дана, па Ваше половине свих субота у години, па ваше посведневне не-радне часове, које народ ради. Ваш радни дан једва да премаша половину радног дана народног. Кад дакле саберете сва Ваша господска празновања и сравните са народним празновањима, Ви ћете се застидети и заћутати. Јер ћете увидети, да Ви празнујете много више дана у години неголи народ.
При том још нешто врло важно. Ви празнујете, да се празни проводите, да се одмарате. А народ не празнује ради одмора. Одмор је нешто узгредно. Народ празновањем призива свеце у помоћ, ортачи небо са земљом, моли Бога да благослови оно што је он урадио. Јер народ зна, зна из хиљаде пута доказаног искуства, да је његов рад узалудан – па ма колики био – ако милостиви Бог не ороси земљу, не обасја сунцем, не сачува од туче, од бубиња и других беда.
Зато Вас молим, престаните кварити душу народну. Ћутите и учите се од народа, као што се народ учи од Бога и вековног искуства.
Мир Вам и поздрав.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro