МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
13. Писмо
Чиновнику који мисли да народ светкује
сувише много празника
 
Народ мисли, да му свеци помажу, а Ви мислите, да му свеци сметају. Ко може измирити Ваш разум са народним разумом осим вас самих? Потрудите се да ово питање дубоко и свестрано проучите, па ћете се поклонити разуму народном.
Да видимо прво с гледишта рада. Ви мислите, да наш народ ради сувише мало. И Ви би хтели, да он ради више. А зашто да ради више? Желите ли Ви да створите један сталеж од милион незапослених људи? Ви сте одвећ добар родољуб, да би то желели. Није ли онда боље, да народ ради умерено, како је и до сад радио? Да би се избегло зло незапослености, које је први бич за велика царства западна. Кадгод одете у једну жељену крајност, друга, нежељена, помаља рогове. Можда српски народ има друге неке недостатке, но леност није порок Срба. Сувишним гоњењем на рад изазива се леност.
С гледишта радости у раду. Наш народ осећа радост у раду. Отуда песма па чак и свирка при раду. Где то још има? Јесте ли чули песму и музику при раду гдегод у земљама крајности? У индустријским земљама рад се сматра теретом, проклетством и несрећом. Отуда мржња према раду и љубав према лености. Отуда тежња, да се што мање ради. Отуда се свуда по тим земљама агитује, да радници што мање раде. Најпре се агитовало за десеточасовни радни дан, потом за осмочасовни, а сада се агитује за петочасовни. Колико би се тек ту нарачунало празних дана у години! Насупрот тој модерној струји Ви хоћете, да натерате наш народ да још више ради него што је икада у прошлости радио! Међутим, волите да се називате модерним човеком! И откако је пошла та ваша црна агитација, да народ што мање празнује а што више ради, песма се умањила по селима и пољима српским.
Са гледишта одмора. Ви погрешно мислите, да народ зато празнује многе свеце, да би се више одмарао. Чак и кад би народ тако мислио, не би мислио погрешно. Ви чиновници много се више одмарате него сељаци. Израчунајте, рачунџијо мој, колико дана народ светкује, а колико дана Ви као чиновник не радите у години. Саберите Ваш летњи одмор од 30 дана, па Ваше половине свих субота у години, па ваше посведневне не-радне часове, које народ ради. Ваш радни дан једва да премаша половину радног дана народног. Кад дакле саберете сва Ваша господска празновања и сравните са народним празновањима, Ви ћете се застидети и заћутати. Јер ћете увидети, да Ви празнујете много више дана у години неголи народ.
При том још нешто врло важно. Ви празнујете, да се празни проводите, да се одмарате. А народ не празнује ради одмора. Одмор је нешто узгредно. Народ празновањем призива свеце у помоћ, ортачи небо са земљом, моли Бога да благослови оно што је он урадио. Јер народ зна, зна из хиљаде пута доказаног искуства, да је његов рад узалудан – па ма колики био – ако милостиви Бог не ороси земљу, не обасја сунцем, не сачува од туче, од бубиња и других беда.
Зато Вас молим, престаните кварити душу народну. Ћутите и учите се од народа, као што се народ учи од Бога и вековног искуства.
Мир Вам и поздрав.