МИСИОНАРСКА ПИСМА
158. Писмо
О осамљеној госпођи
Огорчени сте што Вам Бог не слуша молитве! Немојте се горчити на Онога, од кога имамо и биће и живот и дах и разум, и све. Молим Вас, не жалите се на Онога, који има хиљаде пута више права да се жали на нас пред ангелима и свецима Својим. Макар Господ и не испунио буквално молитве наше, оне ипак доносе плод у душама нашим, чинећи душе наше богатијим и зрелијим. То је тајна, коју су сазнали духовни испитивачи себе. Рецимо, неко посеје пшеницу и моли се да семе донесе род. Место рода и семена ниче трава. Он се опет моли за род. Но место рода из траве израста влат и клас. Он се опет моли за род. И најзад, влаће се пуни житом, и сазрева, и пада у крило молиоца. Све наше праве молитве у своје време доносе род свој. Као што вели руски песник Вјаземски:
„И у дан јасни и под олујом
При сусрету среће или беде,
Пронесе ли се над тобом
Сен облака или луча звезда –
Моли се! Моли се! од молитве свете
Сазревају у нама тајни плодови“.
Молитву је Бог нама заповедио не зато да би Он дознао шта нама треба – то зна Он и пре нашег зачећа, шта ће нама требати у сваком минуту живота – него да би под зрацима молитве душе наше расле, шириле се, висиле се, и сазревале. Ако нам на мах не услишава молитве, значи, да Он не жели да с нама буде оно што ми хоћемо, него оно што Он хоће. У том случају Он нам жели и припрема нешто веће и боље од онога што ми у молитви од Њега просимо. Зато сваку молитву треба скрушено да завршимо: Оче, нека буде воља Твоја а не моја!
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro