МИСИОНАРСКА ПИСМА
108. Писмо
Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти
Јеси ли чуо за блаженог Авакума ђакона? Кад су га Турци водили кроз Београд, окована у двоје вериге, да га набију на колац, овај витешки Босанац певао је:
„Срб је Христов, радује се смрти!“ Речи ове звуче сасвим у духу апостола Павла који пише Филибљанима: Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; али остати у тијелу потребније је вас ради (Фил. 1, 23). Апостол и не говори о смрти но само о преласку из овог живота у онај живот. И радује се више ономе животу него овоме.
Једног здравог старца упитао сам недавно: шта би у свету највише желео од Бога? Ставив руку на прси он одговори: смрт и само смрт! А верујеш ли у живот после смрти? Баш због те вере и желим што скорију смрт, рече старац.
Безверни се страше од смрти, јер држе да је смрт потпуно уништење живота. Многи људи од вере опет страше се смрти зато што мисле, да нису свршили свој задатак у овом свету: нису извели децу на пут, или нису израдили што су почели. Па чак и неки свети људи били су у страху на самртном часу. Кад су ангели сишли да узму душу светог Сисоја, овај ангелски човек молио се, да га оставе још мало у овом животу ради покајања и припреме за онај живот. Свеци се, дакле, нису плашили од смрти него од суда Божијега после смрти. И ово је једини оправдан страх хришћанина, који чврсто верује у други живот и у суд Божији.
А без вере у други, небесни живот, страх је коноп о врату, којим смрт вуче осуђенике у ждрело своје. Живот за безверца није друго до ветар смрти, ветар који диже и обара свој мртав пепео; мигољи тај пепео и утишава га. Кад би безверац до краја логично мислио, он би морао рећи, да живота управо и нема. За њега је смрт једина вера његова; смрт једина вечна сила; смрт једини бог. За нас хришћане пак смрт је свршетак једне школе, сигнал одслужења једног војног рока, и ћуприја за повратак у домовину, управо смрт је сама по себи ништа за оне који верују Христу. Он је рекао Марти – а то говори и данас нама – ја сам васкрсеније и живот: који вјерује мене ако и умре живеће. Коме ћемо веровати, ако нећемо Христу, брате Ставро? Људима не можеш да верујеш ни кад кажу своје име, још мање кад кажу: платићу ти сутра, а најмање кад говоре о стварима дубоким и високим. Ван Сина Божијега нико ништа не зна ни о смрти ни о ономе што нас чека по смрти. Али Он је знао, и јавио, и показао. Његова побједа прождрије смрт, по речима апостола. Шта онда имамо да се плашимо од онога што је продрто васкрсењем Христовим? Не лепи се страх смртни за прилепљене уз Христа, победиоца смрти и Животодавца.
Ипак, један страх остаје, потпуно умесан и оправдан. То је онај страх, што су га и свете душе осећале на погледу смрти. То је страх не од смрти но од неспремности за онај бесмртни живот. Страх од нечистоте своје душевне. Јер нечисти неће видети Бога, нити правога живота у светим небесима. Господ нека ти је храброст и утеха.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)