МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
190. Писмо
Човеку удаљеном од народа: О Обичајима
 
Пишеш, како се не загреваш народним обичајима, па ни оним божићним јер ти не казују ништа. Било би заиста чудо, кад би ти разумео народне обичаје, а не разумеш народну душу и народну веру. Треба се сетити, да се Господ Христос родио у слами, па разумети, зашто се кућа посипа сламом. Па треба знати за божанску Свету Тројицу, која влада светом на четири стране, па разумети зашто се баца по три ораха у четири угла собе. И још, треба знати, да је Христос хлеб живота, па појмити смисао чеснице. И још – да је Господ у младости пострадао, но да Његов огањ и данас топли срца људска и даје им срећу, па разумети млади бадњак и варнице среће што се крешу из бадњака. Макар теби ово изгледало просто и детињасто, али признати мораш, да је лепо и смишљено. Ако не будете као дјеца, рекао је Господ, нећете ући у Царство Небеско. Приближи се и ти оној деци Божијој, што се зове народ, и живот ће твој бити светлији и радоснији. Један руски песник ходио је твојим путем, удаљеним од пута народног, па се опет вратио народу. Овако се он исповеда:
Ја различитост више не осећам од народа.
Маште, охоле маште, преживео сам ја,
И све дубље појимам са годином сваком,
Какво сам ништавило ценио дуго…
Сједињеном жељом сад с народом горим
С њим заједно плачем, светињи се његовој молим
И све што народ воли, ја обожавам.
Круглов: у Успенском сабору
Мир ти и радост од Господа.