МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
56. Писмо
Књигопродавцу Светолику М.: О најновијим јеретицима
 
Слушао си, велиш, некакве људе тамо око Дунава како говоре народу нову и необичну науку. Садржина те науке гласи: „што горе то боље“. Они тврде, да је смак света на прагу. Указују на предсказане знаке другог доласка Христовог као већ јављене у свету. Ту су земљотреси, ратови, безбоштво, забуна у природи, забуна међу људима и много друго. Па на основу тога уче људе, да се нипошто не боре ни против каквог зла у свету; да би се зло што више нагомилало и тако ускорило долазак Христов. Треба се, кажу, радовати бунама, ратовима, кризи, поплави, суши, глади, свађи међу суседима, безбоштву, злочинима, нередима, расулу породичном, колебању црквеном, пропасти државној. Не треба поправљати овај живот, не треба га крпити, него пустити нека се сав раскомада, зарђа, затрује, и тако учини немогућим. И све то ради тога, да би се Христос нашао побуђен да што скорије дође и учини крај свему. Једном речју, ми треба живо да сарађујемо на пропасти света, и тиме чисто приморамо Христа да поново дође. И непрестано понављају: што горе то боље. То је та нова наука учитеља који називају себе новим адвентистима.
Мене нимало не чуди што су неки људи дошли и на такве мисли, али ме чуди, с каквим правом везују они себе за Христа и Јеванђеље? Јер чим се неко одсече од цркве и почне самовољно да фантазира, долази на најсмешније и најлуђе мисли, сличне сновима пијаног спавача. Чим се ко скине с лађе којом Христос кормани, нађе се на чуну којим сатана управља.
Ова „нова наука“ подсећа доста на јерес Николинаца појављену у време апостола (види: Откр. 2,6). Николинци су учили да треба што више грешити и грешити, док се грех у човеку не засити и не усахне. Када се човек изгреши, постаје светац! и баш као што су ови безумници мислили, да се помоћу греха посвете, тако и ти нови адвентисти мисле да умножењем зла у свету приморају Бога да учини крај свету. Као да се Свевишњи може на нешто приморати! Или као да Он по немоћи и незнању доцни одлажући крај света! Чуј шта апостол Петар о томе пише: не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу (2 Петр. 3, 9-10). То јест, крај свету доћи ће у одређено време које Бог држи у својој власти. Ако ли ко жели што скорији свршетак света, ипак не сме зло чинити, зло умножавати, злу се радовати, да би дошло добро. Апостол Павле заповеда Тимотеју: да држиш заповијест чисту и незазорну до доласка Господа нашега Исуса Христа. Ми смо дужни, дакле, до краја држати заповести Христове, па ма каква времена била. А једна од главних заповести Његових јесте љубав према људима. Какву жалосну љубав према људима имају они који желе, да људи што више греше, што више се прљају и од Бога отпадају? И да се умноже безбожници, пакосници, бунџије, рушиоци, злочинци, зверови? Не увиђаш ли одмах, да су се ови самозвани учитељи навезли на чун сатанин?
Видимо и ми многе знаке, који су предсказани Господом Исусом – нисмо слепи. Али то нам не даје право да одређујемо дан краја света, а још мање да желимо умножење зла у свету. Јер са умножењем зла умножава се и број неправедника, који губе душу. А ми као деца Божија треба да желимо оно што и Отац наш небесни жели, наиме, да се сви људи спасу. Нека се море колеба и земља тресе и звезде падају – ми морамо стојати незбуњени предајући се благој вољи Творчевој и желећи добра свима људским створењима.
Мир ти и радост од Господа.