НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
54. Писмо
Браћи Радосаву и Милосаву који питају о камењу што виче
 
Када је Господ последњи пут улазио у Јерусалим народ му је изашао у сретање. Безбројне очи гледале су у Њега, с дивљењем, и безбројна уста радосно клицала: осана! осана сину Давидову! благословен цар Израиљев! Чуше то фарисеји, па зелени од зависти рекоше му, да запрети народу да не виче. Одговори им кротки Господ: ако заћуте, камење ће повикати. Сада, после деветнаест векова од тога догађаја, ви питате, какво је то камење, и како може камење викати?
Нисте ли читали, како су Јевреји после пет дана заиста заћутали и како је камење повикало, да је Христос Син Божији? Када је Он на крсту издахнуо на Велики Петак земља се потресе, и камење се распаде. Камење је пуцало и с треском распадало се. То је језик камења, то вика камења. Може ли бити гласнијег језика и страшније вике: и очигледнијег сведочења о благословеном Цару, који је сишао међу људе и кога су безумници одбацили и умртвили?
Друго камење. Када су Јевреји заћутали незнабошци су повикали: осана! Јевреји су гледали на незнабошце као на мртво камење. У духовном смислу они су заиста и били камење, без сазнања о јединоме живоме Богу, ти поклоници камених идола. Када су, дакле, Јевреји заћутали о Сину Божијем апостоли су пошли по свету да крштавају незнабожне народе. И ови народи постали су као оживљено камење, по речи апостола Петра: и ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни (1. Петр. 2, 5). Као живо камење незнабошци су стали славити Господа док су се Јевреји каменили и ћутали.
Треће камење. Када су уста Јевреја заћутала повикало је камење из храма Соломонова. И дан данас виче. Јер се испунило пророштво о томе храму: ни камен на камену неће остати. Гордост и слава Израиљева, храм Соломонов, данас не постоји. Постоје неколике стене из тога храма, тек колико је довољно да синови и кћери израиљског народа могу сваке суботе ударати главом о њих, о те „стене плача“, с кукњавом и ридањем. То преостало камење својим ћутањем јавља као гласоноша с бојишта изгубљену битку.
Четврто камење. Јевреји су давно заћутали о Христу. Нити му се радују, нити га славе, нити кличу: осана! Зато је увређени Бог презрео њихов једини храм и жртве у њему. Предао га је разорењу. Али стотине хиљада храмова од камена подигнути су по свему свету у славу Христа. И ово камење сведочи и виче оно што Јевреји прећуткују.
Пето камење. То је оно што још није повикало, а што ће повикати пред крај света, пред други долазак Господњи. О крају света прорекао је Највидовитији: и земља ће се трести по свијету, и сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде ће падати с небеса. Шта су земља и сунце и месеци звезде до камење? Својим језиком и својим начином, дакле, то огњено камење повикаће у одређено време. Наиме, у оно време када изађу многи лажни пророци, и безакоње се умножи и љубав многих према Богу охладни. Једном речју, када поред Јевреја и многи хришћани заћуте. Тада ће небеска тела, то огњено камење Божије, повикати својим језиком и својим начином. И објавише долазак Судије, као што је источна звезда некада објавила рођење Спаситеља.
Мир вам и здравље од Бога.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *