МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

118. Писмо
Трговцу Станимиру И. који пита:
Да ли је уторник несрећан дан

И отац Ваш је, велите, држао уторник за несрећан дан, па тако и ви. Ја мислим, да сте се и Ви и Ваш отац огрешили о светог Јована Крститеља, сматрајући његов дан несрећним. Међутим, ваша крсна слава је баш сам свети Јован. Или можда не знате – свакако ће то бити – да је Црква посветила уторник овом великом и дивном свецу? Не један него све уторнике у години. Но пре свега дозволите једно кратко објашњење односно посвете седмичних дана. Православна црква, Духом Божијим руковођена, посветила је: понедеонике светим ангелима Божијим, уторнике светом Јовану Крститељу, среде часном крсту Господњем, четвртке светим апостолима Божијим, петке часном крсту Господњем, суботе свим светим мученицима за веру, недеље васкрсењу Христовом.
Сходно овим посветама прописани су и канони читања, појања и молитава за сваки седмични дан, које би Ви као „добар православац“, како себе називате, требали да читате и знате. И свака ова посвета служи нам као јемство наше победе у борби и труду за спасење душе. Непобедни ангели Божји, као хранитељи и пратиоци наши, бодре нас стално, да не клонемо духом. Свети Јован победио је и себе и крвнике своје и – време. Часни крст Господњи вечни је символ победе истине Божије над неистином и правде над неправдом. Свети апостоли Божији победили су свет. Сви свети мученици за веру победили су часном смрћу својом све мучитеље и све силе паклене. А Христос представља главног Победиоца греха, ада и смрти. Он је надахнуће и синтеза свих добрих победа. Отуда недеља представља по превасходству победу над победама. Ми хришћани верујемо, да победничке силе светлости владају над данима, а никако неки неодољиви астролошки кисмети. Кроз Христа је човек већи од звезда и јачи од свих сазвежђа.
И тако, дакле, уторник, дан великога пророка и претече Христовога, нема ничега злога у себи, осим онога зла, које људи набаце на њ. Јер дани и времена су у Божијој власти. И Бог нам даје дане као чисте листове, осветљене јарким сунцем. Да сваки човек остави отисак душе своје на сваком том листу, од рођења до смрти. Као што је Спаситељ оставио отисак лица Свога на марами свете Веронике. Замислите, колико ће се наказних и гнусних слика наших изнети пред Суд Божији, ако се благовремено не покајемо, и не поправимо! Ако ли се покајемо, Бог ће све наше прљаве дане убелити, и наказне ликове наше обратити у сјајне ликове ангелске. По речи пророчкој: ако су гријеси ваши као скерлет, постаће бијели као снијег, вели Господ (Иса. 1, 18). Није ли Вам јасно, да не чине дани нас несрећним него ми дане? Не пада баксузлук дана на људе, него баксузлук грешних људи на дане Божије. Као мрачне мрље! Ви спомињете уторник као дан Косовске битке. Тиме ништа не доказујете. Јер Срби су пострадали на Косову у уторник не због злокобности уторника него због злокобне властеле своје. Народна душа није осудила уторник, нити светог Лазара што је отворио битку у уторник. Народна душа тражила је и нашла је узроке пораза далеко пре оног Косовског уторника. И изрекла је душа народна праведан суд:
„Великаши, проклете им душе,
Погазише вјеру и поштење,
У безумљу своме осилише,
На коњима у храм улазише
И нафору копљем дохваташе!“
Па ипак – ипак преостаје једна језива тајна у погледу да-на. Догодило се, да је неко запалио кућу своме суседу у петак. Кривац је остао непронађен. Прошло кратко време, и деца паликућина играјући се запале његову кућу – у петак. Је ли петак злокобан дан? Не, него је грех злокобан. Један од византијских владара, иконоборац, избацио је иконе из Свете Софије на Божић. Друге године он буде убијен од завереника при уласку у Свету Софију – на Божић. Је ли Божић онда злокобан дан? Не, него је грех злокобан. Ко у овоме види неку слепу фаталност дана, тај гата. А ко оваква догађања чита као опомене или сигнале Свевидећег, тај интелигентно чита.
Обично се људи страше оног дана, у који су извршили неки злочин. Но тај језиви страх у њих улева опет онај Свевидећи а не сам дан. – У сваком случају, дакле, сви су дани Божији чисти и невини.
Мир ти и радост од Господа.