МИСИОНАРСКА ПИСМА
161. Писмо
Монаху Сави: О нападима на монаштво
Нападају вас монахе, велиш, много вас нападају. Неки нападају вас просто зато што не смеју никога другога, јер знају, да им ви нећете одговарати нити их тужити. Неки опет зато што би хтели све материјализовати и ставити у службу тела. Неки, најзад, просто зато што не подносе непроменљивост црквених установа. Ови с чуђењем гледају, како у садашњем вртлогу непрестаних промена једино Црква Христова стоји непроменљива; као нека стена у мору, од које се одбијају сви таласи. Оставимо личне нападе на страну – монашки је завет трпети и трпљењем душу спасавати. Ко претрпи до краја, тај ће бити спасен рекао је Онај који све зна и види. Узмимо само нападе начелне, који садрже известан предлог или план. Ови начелни предлози ваших нападача кад би се остварили одвели би неминовно уништењу монаштва у Православној цркви и претварању манастира у оно у што су претворени од безбожника у Русији, у оно што Енглези називају „дућанима куриозитета“, или у музеје, игралишта итд. Но таква промена вређала би не само најсветије душе у нашој историји, које својим задужбинама освешташе ову земљу и украсише је као звездама, него и за сав правоверни народ наш. Напади на наше манастире нарочито су увредљиви у овој Покајној Години, када народ више него икад у ројевима врви тим светињама, као неким духовним санаторијумима, да своју душу очисти, исправи, освежи и оснажи. Јер за правоверни народ манастири су углавном духовни санаторијуми, где се души тражи здравља, утехе и надахнућа. Никоме из народа ни на памет не долази, да оно што је одређено за душу претвара у хотелски пир за тело. Па кад ни царски ктитори тих светиња нису то желели, и кад ни царски народ њихов то не жели, човек се пита: у чије име онда желе то ваши нападачи и критичари?
Увек се може захтевати од свију хришћана, да буду бољи него што су; тим пре од калуђера, чији су завети најдуховнији и најстрожији. Но зар захтевати промену намене манастира због тога што су неки калуђери немарни према својим заветима? Зар ако је неко из духовног реда посрнуо у материјализам захтевати, да због тога цела једна духовна установа буде претворена у пепео материје? Сатанин захтев од Христа да камен претвори у хлеб – дакле, нешто материјално опет у материјално – изгледа мање опасан од захтева неких наших савременика, да се дух и све духовно претвори у хлеб, у пепео. Ко зна, уосталом, каква времена настају; духовно злато увек се лако може претворити у кукурузни папир, али папир није лако обратити у злато.
Мир ти и радост од Господа.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro