МИСИОНАРСКА ПИСМА
289. Писмо
Богаташу који не уме да опрости
Неки Ваш дужник измајсторисао лажну меницу. Покајао се, и Ви сте му опростили. Сад мени јављате о томе. Зашто јављате грех који сте опростили? јер кад хришћанин опрости грех своме ближњем, он предаје тај грех забораву и не казује га другом. Ви чините, међутим, два греха: прво што се хвалите да сте опростили, а друго што опроштени грех јављате те навлачите осуду на свога ближњега. Једно велико зло нашег времена јесте нервозно препричавање туђих греха од јутра до мрака. Чак ни покајање грешника не може да затвори уста многим весницима туђих рана. Па бар да се објави грех грешника онакав какав је и колики је, него се још увелича, увелича до размера демонских. Кад је цар Константин Велики дошао на Сабор у Никеји, неки од чланова Сабора давали су му у руке писане тужбе један на другог. Цар је примио све те тужбе, згужвао их и бацио у ватру говорећи: „да распре свештеника не би нико сазнао“. Ако ти сагријеши брат твој, заповеда Спаситељ, иди и покарај га насамо. Ако ли пак неко покара брата насамо и брат се покаје и он му опрости, па после иде и јавља свету, шта је онда тиме учинио? Није добио брата него изгубио.
Опростити не значи само не осветити се, него покрити ћутањем и заборавом грех брата свога.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro