МИСИОНАРСКА ПИСМА
32. Писмо
О Васкршњој служби у Јерусалиму
Чекано дочекано! Кад је стари патријарх запојио: Христос воскресе, смакла се тешка плоча са наших душа. Ми смо се осетили као неземни духови. Као васкрсли! Наједном је захучало урнебесно клицање народа и племена, слично шуму многих вода, доле око Гроба, горе на Голготи, по галеријама, по стубовима, на гредама иконостаса, на окнима прозора. Гдегод је било простора за главу човечју стеснио се цео човек. Тим клицањем наша браћа из Азије и Африке исказују радост своју. Нешто необично за Европљане, али такви су људи на Истоку. Бол до екстазе и радост до екстазе. Страсне недеље они су гласно ридали око Гроба Господњег, целивали Гроб устима, миловали га лицем и рукама, грували се у прси, нарицали. А јутрос ево – хука и клицање од радости. Као деца, искрени и неуздржани. Није ли деци обећао Господ Царство Небеско? Од једног Копта чуо сам где каже за Европљане: смејати се знају али радовати се не знају! Радост је источњака без смеха, нарочито узвишена духовна радост.
Да воскресне Бог и расточе се врази Његови, говори патријарх. Христос анести, васкрсе – певају Грци. Гроб се претворио у Рај, мучилиште у палату весеља. Држимо свеће у рукама, али су нам душе светлије од свећа.
Христос воскресе – певају Руси. Дивно и умилно и меко као свила, како то само Руси умеју. Но у овом часу и на овоме месту и најружније певање изгледа лепо. Да, и најружније лице – красно. Светлост и радост васкрсења све мења, све преображава: и гласове и лица и ствари. Све је лепо око нас, све чисто, све свето, све рајско.
Христос васкрсе – певају Арапи, тапшући ногама и плешћући рукама. Сузе им се лију низ образе и светле од хиљадоструке светлости кандила и свећа са свих страна. Израз жалости стављен у службу радости. Како је велика душа људска у својој искрености! Ништа веће до Бога и анђела Божијих!
Христос васкресе – певају Срби, Копти, Јермени, Бугари, Абисинци, Црнци, редом, свак на своме језику и својим напевом. Но сви лепо. Кажем вам: сви људи око нас изгледају лепи и добри. И ови црни синови и кћери Африке – сви лепи и добри као анђели. То је једно чудо, које само васкрсли Христос може учинити. То и јесте једини истинит основ братства међу људима: видети све људе као лепе и добре.
Пошто се изређали сви језици у појању тропара, кренула се литија око Гроба Божјега. Азијати под фесовима и Африканци под чалмама певали су неку своју песму дајући такт пљескањем и лупкањем:
Једна је вера права
вера православна!
Потом канон и литургија. Но сва читања и појања заглушена су једном те једном победоносном песмом: Христос вас-кресе из мртвих!
У расвитак дана васкршња је служба свршена у храму, но настављена у душама нашим. Ми смо стали све гледати у светлости Христове васкршње славе, и све је изгледало друкчије него јуче, све лепше, словесније, славније. Једино у тој васкршњој светлости живот добија смисао.
У подне се служи Антипасха: величанствена литија кроз Свети Град, и читање Јеванђеља на многим језицима. После тога посматрали смо, како се Арапи играју мачевима, и како носе патријарха на рукама.
Нешто нам се хтело спустити се до руске цркве свете Магдалене у Гетсиманији. А и позвати смо од љубазних руских сестара. Пошли смо дакле опет Путем Бола. Али гле, како је и он сад друкчији, лепши, светлији! Како је души лакше. Победа је прогутала смрт, а с њом и муке и страдања. Ништа се не види од блештеће светлости васкрсења.
Ваистину, ваистину васкресе Христос!
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)