МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
180. Писмо
Једној побожној души: О најважнијем вежбању
 
Ти си разумела веру као вежбање у добру, и правилно си разумела. Твоја вежбања до сада односила су се на пост, молитву и милостињу. И то је правилно, и све троје од превелике важности. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Кроз све то ти показујеш преданост вољи Божијој. И ако још неку Христову заповест вршиш, тиме опет показујеш преданост вољи Божијој. Та преданост вољи Божијој јесте као душа свих наших верских радњи, и не само верских радњи и напора него и свих наших мисли и осећаја и деловања, једном речју – целога нашега живота. Сишао сам с неба, рекао је Христос, не да творим вољу своју, него вољу Оца који ме је послао (Јн. 6, 38). А уочи страдања Свога, у крвавом зноју, обраћа се Он Оцу говорећи: ипак не моја воља, него твоја нека буде. Има пуно крштених људи, који се труде да испуне сав закон Божији, но при свем том нису потпуно предани вољи Божијој. Кад наиђу страдања, они ропћу на Створитеља свога. Тако обелодањују, да немају преданости Богу своме, и да је сва њихова вера плитка и сва дела вере срачуната људским рачуном. Зато ти знај, да је вежбање у преданости вољи Божијој најважније од свих наших верских вежбања. На капији сваког новог дана реци: нека буде воља Твоја, Оче! И опет исто на капији сваке нове ноћи: нека буде воља Твоја, Оче! Полазећи на посао и враћајући се с посла, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад те служи здравље и кад паднеш у постељу, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад примаш и кад губиш, опет: нека буде воља Твоја, Оче! Најзад кад стигне неизбежни час, и ти се сретнеш лицем у лице с ангелом смрти, реци храбро: нека буде воља Твоја, Оче мој и Боже мој!