МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

188. Писмо
Братству „Св. Стевана“: О благом дану

Христос се роди, децо Божија! Дошао је опет Благ Дан. Народ именује благим даном све празнике које слави. Но Божић је родитељ свим осталим благим данима. Божић је први хришћански благ дан, који је светлошћу својом осветлио децу Адамову и унео радост у душе њихове; први слатки дан у многим хиљадама горких дана незнабожног света.
Божић је благ дан због благога Цара, који је у тај дан посетио свет. Градови уписују у дрво и у камен онај дан, у који их је посетио неки цар земаљски. А ми да упишемо у срца наша посету Цара небескога. Дрво ће иструлети, камен се истрошити, а оно што је у срцу уписано пребродиће смрт и ући ће у вечност. Свети људи имају обичај како дишу тако да у срцу спомињу име Цара Христа. Кад су зверови растргли светог Игњатија у Колосеуму, нађено му је срце цело, и у срцу као урезана два слова И(сус) Х(ристос).
Па је Божић благ дан и због живота, који се јави кроз Исуса Христа. И живот се јави, пише апостол Јован, и видјесмо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама. Пре тога са трпезе вечног живота пуштене су неколике мрве у овај свет, колико да напомену трпезу небеског живота. Грчевито су се људи хватали за те мрве, не знајући ни одакле нити од кога оне долазе. Христос је дошао у свет, да открије људима неоскудну трпезу живота и да их позове на вечни пир живота. И свако ко је примио позив и поверовао Непогрешном, почео је осећати глад не више за мрвама живота него за пуним животом, за божанском обилном трпезом живота. Кад је зли мучитељ предложио светом мученику Зиновију, да бира између смрти и живота (овог света) одговори му свети: „Живот без Христа није живот но смрт, а смрт Христа ради није смрт но живот“ (Пролог, 30. октобар).
Па је Божић благ дан и због љубави, јављене кроз Цара Христа. Видите колику нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо, пише очевидац Христа (1 Јн. 3, 1). Пре Христа људски род није знао за љубав Оца према деци ни деце према Оцу. Но рођењем у свету Сина Божијег, Јединородног, отворене су очи људима за једног непознатог Родитеља на небесима и за једну дотле непознату љубав – небеску. Загрејана том небеском љубављу није ли света Катарина одбацила земаљски царски венац и примила смрт на точку? И слично њој – колико чета и армија и народа, причешћени огњем оне небеске љубави, пођоше у смрт, збацујући тело са себе као непотребну крпу платна! Најзад је Божић и благ дан још и због мира и силе мудрости и благодати и пуних препуних небеса других блага што се кроз тај дан јавише у свету са јављањем Сина Божијег, – да, са јављањем Цара и Слуте, Господара и Мученика, Љубитеља и Гоњеног, Умртвљеног и Васкрслог.
Нека би вам Господ отворио вид духовни, да видите сва блага, која су нам јављена и понуђена рођењем Сина Божијега.