МИСИОНАРСКА ПИСМА
69. Писмо
Кашикару Маринку који пита:
Да ли је Господ укорео своју Мајку
На свадби у Кани нестало вина. Богородица виде госте зачуђене а домаћина постиђена. Побуђена милошћу и сажаљењем она се обрати Сину своме за помоћ или савет говорећи: немају вина. А Исус њој на то: што је мени и теби, жено? Ове речи Исусове теби се чине као укор, и ти због тога пишеш и питаш.
Није укор, није. Јер да је био укор, Богородица би то осетила у ономе часу јаче него ми данас. И да је осетила то као укор, заћутала би и не би више речи проговорила. Међутим, она је одмах рекла слугама: што год вам рече, учините.
Што је мени и теби, жено? Ово су речи просвећења а не укора. Господ хоће да Своју Мајку просвети а не да укори. Она је из сажаљивости мислила о нижој, телесној потреби присутних, а Он о вишој, духовној. Она је желела да све буде у реду и по обичају, и без ичијег ожалошћења или постиђења, а Он је желео да буди успаване и лечи оболеле душе људске. Он је сишао међу људе да водено биће наше претвори у вино, пепео у огањ. Богомајка, истина, хтела би да Син њен учини добро дело људима; али добро дело на које она помишља сасвим је малено. Он хоће да учини добро дело људима – у томе се срце Његово слаже са срцем Мајке Његове – али дело превелико, сразмерно Његовој величини и корисно свима коленима до краја света. За тренутну телесну потребу сватова могло се вино позајмити и у комшилуку. У тој земљи није оскудица у вину. Али није важно вино но чудо. Вино људи попију и забораве, а чудо се не заборавља. Вино као телесна потреба припада царству земље, док чудо као душевна потреба припада царству неба. Богородица је тренутно помислила на ово прво; Господ је мислио на ово друго. Видећи Видовити јасно, да су се мисли Његове Матере удаљиле од Његових мисли, Он хоће да је тргне из нижег царства и узведе у више. Зато јој говори благо: што је (заједничко) мени и теби, жено? Златоуст пише о том следеће: „Ово нису биле речи обличења матере но домостројства“, тј. стројења Царства Небеског како у души Богомајке тако и у душама свих који буду чули или читали ове речи. Сети се, како је Исус рекао сестри Лазаревој: Марто, Марто, бринеш се и трудиш о многоме, а само је једно на потребу. И ове речи нису речи укора но просвећења. Царство Небеско је изнад свега, и све људске бриге и трудове ваља управити ка томе царству.
Но зашто Господ рече: жено, а не: мајко? Да би у том часу јаче истакао разлику између мисли Његових и мисли њених. Јер да је рекао: мајко, ми не би толико обраћали пажње горњим речима нити би осетили разлику у мислима њиховим у том тренутку. Петру је морао дати много јачу лекцију рекавши му: иди од мене, сатано! јер не мислиш што је Божије него људско. А да му је рекао: иди од мене, Петре (или: човече)! Ни Петар ни ми не би запазили бездан, који је делио њега од Господа.
Да ли је Богородица разумела тада Сина свога, и да ли је примила поуку? Потпуно. Одмах је престала да саветује Саветодавца и упућује Путовођу, па се послушно и смерно вратила ка својој улози: да код људи припрема пут за Њега. Она се зато обраћа слугама и говори им: што год вам рече, учините. И кад су слуге учиниле све што им је Он рекао, тада је она заједно са свима у трепету душе очекивала неочекивано.
Да и ми послушамо Свету Богомајку, брате. Да учинимо све што нам је Син њен заповедио. То је у нашој власти. А кад све учинимо што је речено, да са трепетом очекујемо неочекивано. Наиме, да очекујемо чудо од Њега, чудо претварања телесног човека у духовног, земаљског у небеског – воде у вино.
Мир ти и радост од Господа.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)