МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

119. Писмо
Једном осуђенику који пита: О кривој клетви

Осуђен си на робију. И сад седиш у ћелији, и у ћутању решеташ цео свој живот на ситно ситно решето. Чудиш се: како се све то одсука као клупче низ брдо! Живот ти је текао мирно, успешно и задовољно све док се ниси заклео криво за брата свога. Ти си се правдао: брат ми је! Коме ћу помоћи, ма и кривом клетвом, ако не брату? Тако су се кретале у теби погрешне мисли, и таквим си се мислима бранио пред судијама. На то ти је један судија рекао: на крају сви смо браћа, па на што би све изашло твојим начином? Тек тада ти си пој-мио, како су те погрешне мисли навеле на зло дело.
Причао ми један кривоклетник овакву историју своју: „Заклео сам се криво, вели, због једнога вола. Но до суда не би ни дошло, да се ја сам нисам пријавио. А морао сам се пријавити. Јер су казне људске ипак лакше од казни Божијих. У току две године после мога кривоклетства кућа моја постала је страшило за свет. Прва беда која ме је снашла: волови упрегнути у кола сурваше се у неку бездну и пропадоше, и волови и кола. С том вешћу дочекала ме је жена у вече оног истог дана кад сам се после положене криве клетве вратио кући из среза. После неколико недеља удари ми гром у кошару и поби све овце. Па ме лопови у два маха похараше. Па ми се жена ослаби, и пошто се презадужим лечећи је издахну у мукама. Једно ми дете, дотле увек здраво, доби ону тешку болест и поче падати дању и ноћу, и бацати пену на уста и шкрипати зубима. Осиромашен, презадужен, ојађен, никакав, ја ти се једног дана пожалим неком мом пријатељу на злу судбу своју. А он ће тек као громом с неба с питањем:
– Да се ниси кадгод у животу криво заклео? Као хладним пљуском пробуђен ја се сетим свега, и све ми постане јасно. Не одговоривши пријатељу ништа ја из оних стопа одем суду, пријавим се и све признам. Одлежао сам затвор, и сад сам почео изнова кућити. Али сам се добро научио Бога се бојати“.
Видиш ли, колике беде могу снаћи кривоклетника? Јер је такав закон Божији, брате мој: као огањ живи; не можеш га погазити а не опећи се. Кад погазиш млитаве законе људске, који се мењају често као на гори лист, сналазе те невоље и муке. А камо ли огњени и вечни закон Бога живога.
Не свједочи лажно, заповест је Божија, исписана у оба завета Божија, у Старом и у Новом. Није мала ствар изрећи лаж пред лицем Бога и Божијих ангела. Није мала ствар стати гологлав пред Крст и Јеванђеље и викнути: заклињем се живим и свемогућим Богом, да је ова истина лаж или ова лаж истина, и – како ја право рекао тако мени Бог помогао! Заиста није чудо онда што Бог истине и правде удара Својим бичем једнога кривоклетника по рукама, другога по ногама, трећега по очима, четвртога по родбини, петога по стоци, и тако редом. Баш у нашем комшилуку ево жива примера, како је невидљиви бич Божији ударио једнога кривоклетника по очима. Заклео се човек криво због једне поњаве земље, коју је платио скупље од милион дуката – јер ју је платио душом својом. Ходио је најпре по својој њиви лагано. Но чим је са своје њиве крочио на оно проклето парче земље, одузме му се вид. Невидљиви бич Божији ударио је овога кривоклетника по очима. И ево га слеп седи украј свога огњишта.
Ето шта се догађа по свету Божијем онима који мисле, да је свет њихов а не Божији.
А ти читај Свето Писмо, и бој се Бога. И просветићеш се. И све ће ти бити добро унапред.
Милост и мир ти од Бога.