МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
233. Писмо
Тежаку Светолику Ђ.: О потреби једнога духа
 
Много је, велиш, завладало недобро и небратство међу синовима човечјим. Ти би желео „да буде једна душа у свих људи“. Знам шта мислиш, само што изговараш двосмислено. Кад кажеш – једна душа, ти мислиш – један дух, као што се и у Светом Писму мисли. Јер не може бити баш једна душа у свих људи, пошто сваки човек има своју посебну душу, која му је дата у бригу и старање. Али може бити један и исти дух у многих па и у свих људи на свету, само ако људи хоће. Као што једну исту светлост од сунца примамо свак својим посебним очима, или исти ваздух дишемо посебним плућима, тако и једним истим духом можемо сви да се осветљавамо и оживљавамо и покрећемо. За прве хришћане стоји написано, да беху једнодушни, што не значи да имаху једну душу него да беху запојени и оснажени и осветљени једним истим Светим Духом, оним истим који беше сишао у виду пламена на апостоле на дан Педесетнице. „Дух Свети, светлост и живот, Дух мудрости и разума, Бог и боготворећи, Огањ од Огња исходећи“. Тога Духа Светога даје Отац небески онима који ишту од њега, казао је Спаситељ (Лк. 11, 13).
Неки људи могу бити здружени и помоћу злог духа, као на пример: хајдуци и разбојници, интережџије и грабежници и картелисти. Но тако удружени значи загрљени јурити у вечну смрт. – А ми да се сјединимо Духом Божијим Светим; то сједињење даће нам светлост и снагу и доброту и вечни живот. Зато, дакле, помоли се и ти као што се и сва црква од искони моли Богу Духу Светом, да све нас у ужем и ширем комшилуку на земљи просветли и помогне:
– Царе небесни, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и Дародавче живота, дођи и усели се у нас још завађене Балканце, и унеси мир међу нас;
дођи и усели се у нас, најхитрије подржатеље туђих заблуда и туђих порока, и очисти нас;
дођи и усели се у нас, и сједини нас, и загреј нас херувимским богољубљем, и братољубљем великих Балканских светаца и хероја. Амин.

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.