МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

166. Писмо
Бравару Јоси Т.: О животу грешника

Човек неки наследи велико богатство од оца. Но он употреби све наслеђено благо на зидање, утврђивање и украшава-ње једне куће. Па живљаше сам у тој кући; нити иђаше коме нити примаше ма кога од добрих људи. На себе ништа не даваше; све на кућу. Неумивен, неочешљан, у дроњама, ненахрањен – тврдица према себи и другима, он све даваше само на кућу, у којој становаше. Годинама суседи његови нису могли видети лице његово. А кућа му беше споља тако украшена, да је свак од странаца и мимопролазника морао узвикнути од дивљења. Ослушкиваше човек онај сваку реч дивљења кући својој, и то му чињаше једино задовољство. – Какав ли је тек онај ко станује у оваквом двору, кад је двор овакав, питаху се пролазници? Али лице домаћиново нико не виде. Најзад, кад он расточи на кућу све што имаде, доведе сам себе до очајања због глади. Но једног дана удари гром у његову кућу, и запали је. И кућа изгоре у пламену, а човек онај једва се спасе на улицу. Видевши га народ у граду, уплаши се од њега, јер беше као страшило: црн, сув, дроњав, нечист. И свак бежаше од њега као од чудовишта. У свом очајању он се упути друмом ван града, ни сам не знајући, камо иде. У том га сретоше неки цигани, па рекоше себи: овај је згодан за нашу трговину! И тако га цигани ухватише, још више нагрдише, ископаше му очи, пребише му руке и ноге, па одоше с њим у прошњу по свету.
Човек онај представља душу грешника. Велико богатство – то су велики дарови Божији. Зидање, утврђивање и украшавање једне куће означава бригу искључиво о своме телу и телесном животу. Запуштен, дроњав и изгладнео човек – то је запуштена, оголела и изгладнела душа у телу. Гром је изненадна смрт. Људи у граду, који се одвраћају од онога човека као од чудовишта, ангели су Божији, који се одвраћају од гадне душе грешничке. Цигани означавају црне демоне, који воле и хватају себи сличне.