МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

285. Писмо
Једном љубитељу раскоши: О пролазности

Дошла ти је на ум мисао, да је „Хришћанска вера осиромашила свет“. Негодујеш због тога, и желиш да се поврате времена незнабожачке раскоши. Не дај Боже да се испуни твоја жеља! Јер спољашња раскош по правилу значила је унутарње сиромаштво. А Хришћанска вера је дошла, да обогати људске душе непролазним богатством, да буду богате Богом. Кад човек порасте и сазре, изгледају му све дечије жеље смешне. Тако и хришћанима изгледа смешна раскош незнабожачка као кинђурење неразумне деце. Персијски цареви трудили су се да превазиђу у раскоши сав остали свет. Зидови њихових соба били су прекривени златом и сребром и слоновом кости. Воду су пили само из једне реке, Хоаспеса, вино из Дамаска, а хлеб су јели једино од пшенице Фригијске. На трпези њиховој сваки дан су се ређала јела из разних области царевине. Три стотине певача и гудача састављали су хор, који је певао при обеду и при заснућу царевом. Себе су називали: цар царева и господар свих народа! Кнежеви са Малајских острва себе су звали: владар ветрова и мора од истока до запада! Велики могул имао је титулу: завојевач целе васионе, а његови великаши опет: громоносни, лучезарни итд. Па где су они сада, где њихова раскош, где титуле њихове? Земља, сени и пепео! Тако ће проћи и твоја раскош, богатство твоје прећи ће у друге руке, дани ће се твоји брзо одбројати, здравље исушити, снага клонути, и – гроб твој ашовом поравнати. Не би ти помогло ни кад би назвао својим имањем небо и земљу јер, небо и земља проћи ће. Али има нешто што ће остати и кад небо и земља прођу. То су душе праведничке, које су се богатиле у овом животу истином и добротом. Не хватај се ни ти за пролазне сени но држи се стварности која остаје, истине и доброте, која не пролази.