МИСИОНАРСКА ПИСМА
149. Писмо
Једном тутору: О свештенству
Слушао си неке јеретике где говоре: сви су хришћани свештеници; зато нам нису ни потребни нарочити свештеници. Јер свак ко је крштен, кроз крштење је постао свештеник. Према томе, сви хришћани, и мушки и женски, могу вршити све свештеничке послове, које сад врше одређени свештеници!
Знај, да је то велика заблуда. Иначе тако би се могло рећи као да су и сви хришћани апостоли. А ми знамо, да је Господ наш изабрао нарочите људе да буду апостоли. Од своје стране апостоли су рукополагали најпре ђаконе, потом свештенике и епископе, или старешине Цркве (Дап. 6, 6; 14, 23; 1 Тим. 3; 4, 14; 5, 17; 5, 22; Тит. 1, 5). Ово се јасно чита из Дела Апостолских и из посланица светог апостола Павла. И свети апостол Јаков тврди, да је старешинама – презвитерима – Цркве дата власт да врше свештенорадње. Читај у његовој посланици ове речи: болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње (Јак. 5, 14). Као што видиш, још од светих апостола Божијих потекла је таква уредба у Цркви, да се знају старешине, овлашћене Духом Светим, да врше тајне Божије и руководе крштени народ ка спасењу. Хвала Богу, те је тако! Јер да Промислом Божијим није тако уређено, него да је свак себе могао прогласити свештеником, настало би од почетка расуло у Хришћанству. Настало би расуло како у вери тако и поретку црквеном. И при таквом расулу зар би брод Цркве срећно пребродио 19 столећа као 19 бурних океана?
И према закону Старога Завета није могао свак бити свештеником него само онај ко је за то био одређен и посвећен. Но и тада су се јављали бунтовници, који су устајали против изабраних свештеника, и који су мимо закон, присвајали себи право на вршење свештеничке дужности. Тако читамо о Кореју, Датану, и Авирону, како се дигоше против Мојсеја и Арона вичући: доста нек вам је; сав овај народ – сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим? (4 Мојс. 16, 3). Али се разгњеви Бог на њих, те их љуто казни: отворивши земља уста своја прождрије их, и тако сиђоше са свијем што имаху живи у Гроб и покри их земља и неста их из збора.
Јасно је, дакле, из оба завета, да није воља Божија, да сви верни буду у исто време и свештеници. Но има једно достојанство, више од свештеничког, које је понуђено свим верним, и које ако хоће могу сви достићи. То је светост. Апостоли називају све праве хришћане светима. Свети се уписују у календар, у књигу вечнога живота. Многим и многим сељацима и занатлијама није сметало да уђу у календар, у списак светитеља, иако нису били свештеници у земаљској цркви. А неким свештеницима, јеретицима и распусницима, није помогао свештенички чин, да не падну у ад вечних мука.
Мир ти и здравље од Господа.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)