МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

226. Писмо
Братству у Даљу: О онима што отпадају

Увек се радо сећам вас, благодарећи Богу, што и у наше време има таквих ревнитеља вере и чистоте. И на вас би се могле односити оне апостолске речи о изобиљу сваком, то јест како сте у свему изобилни: у вјери, и у ријечи, и у знању, и у сваком старању (2 Кор. 8, 7). А вера је главни мотор душа ваших, главна сила речи ваше, главна светлост разума вашег, и главни подстрекач сваког вашег старања за спасење своје и својих ближњих. Примером служите ви, каква се сила ствара, кад се сједини народна “интелигенција” са народом. У вашем су братству и школовани и нешколовани, и земљорадници и чиновници; али сви се осећају браћом и Божијим слугама. Ваша Црква бруји од многогласног појања сваке недеље. Верујем, да и милосрђе ваше сустиже славопој ваш, и не изостаје. Само се жалите на отпад неких. Најпре су пристали у заједницу с вама, па су се после вратили староме начину живота и старим навикама. Милија им прљава опаклија греха од чисте ризе врлине. Угоднији им дим од тутуна по крчмама него ли мирисни дим од измирне. Сасма глупе песме чаробније звуче за њихове уши од божанских песама у Цркви. Сви они носе апостолска и светитељска имена још увек се хвале именом српским, па чак и православним. Међутим, све је то код њих као неки расклиматан накит.
Шта можете? И у Христово време било је отпада. Не читамо ли у Јеванђељу: од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њима (Јн. 6, 66). Шта, дакле? Да ли да их грдимо, и препричавамо приче о њиховом садашњем грдилу и црнилу? То – никако. Боље, далеко боље, да они чују, да се ми молимо Богу за њих, и да причамо о лепоти њиховог живота и владања раније, кад су били у братској заједници. Као да ништа не знамо о садашњој облачини, што се навукла на њихово сунце, него као да само знамо о њиховом сунчаном сјају! Правити се невешт према туђој врлини, увек је грех; а правити се невешт према туђем греху није увек грех. Молитва за њих и сећање њиховог ранијег доброг пута – то двоје коснуће њих посигурно. И на тај начин, мислим, ви још можете добити натраг браћу своју изгубљену, и радовати се заједно са ангелима њиховим.
Бог да вас обрадује овом радошћу.

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro