МИСИОНАРСКА ПИСМА
42. Писмо
Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита:
Зашто се Дух Свети јавио у виду огња
Кад се Господ крштавао на Јордану Дух Свети се јавио у виду голуба. Јавио се не да нешто дода Христу него да тако символички објави оно што је у Христу, то јест: незлобност, чистоту и кротост. То и означава голуб. А кад су апостоли били сабрани у педесети дан по Васкрсу, Дух се јавио у виду огњених језика. Јавио им се у виду огња, да им нешто одузме и нешто дода. Наиме, да одузме из њих сваки грех, сваку немоћ и бојазан и нечистоту душевну, а да им дарује моћ, светлост и топлину. Огањ и означава симовлички то троје: моћ, светлост и топлину. Ти знаш како је огањ моћан, знаш како светли и како греје. Но кад говориш о Духу Светоме, чувај се да не мислиш телесно но духовно. Реч је, дакле, о моћи духовној, о светлости духовној и о топлини духовној. А то су: јачина воље, светлост разума и топлина љубави. Са ова три духовна оружја наоружао је Дух Свети против света војнике Христове, којима је Учитељ забранио и штап да носе од физичког оружја.
Зашто се огњени пламен извио у виду језика над главама апостола? Зато што су апостоли требали језиком да јављају народима Радосну Вест, Јеванђеље истине и живота, Науку покајања и опроштења. Словом су требали да уче, словом да исцељују, словом да теше, словом да саветују и руководе, словом да уређују Цркву. Најзад, словом и да се бране. Јер им је рекао и прорекао Вођ, да се не плаше гонитеља и да не брину како ће им одговорити на судилиштима – они, прости људи. Нећете, каже, ви говорити него Дух Оца вашега говориће из вас. Зар се и могло говорити обичним језиком човечијим о највећој и најрадоснијој новости, која је икада допрла до ушију људских, да се Бог јавио на земљи и отворио људима капије живота бесмртнога? Зар се од човека и човечје смртне природе могао разлити онај животворни балсам по лешини римске царевине и тја до крајева света? Никако и никада. Него само од Духа Божијега огњенога, који је кроз уста светих апостола сипао небеске варнице по тами земаљској.
Но, о, сине човечји, зар ти баш никада ниси осетио Духа Божијега у себи? Гле, и ти си крштен Духом, водом и Духом. Зар баш никад није у теби изненадно засијала нека велика и светла мисао, ћутљива реч Духа Светога? Зар никад није, као ветар изненадно, наврела у твоје срце љубав према Створитељу, и од ње сузе на очи?
Предај се вољи Божијој, и стражи над оним што бива у души твојој, па ћеш познати чудо Педесетнице што се збило над апостолима.
Мир ти и утеха од Духа Светога.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)