МИСИОНАРСКА ПИСМА
243. Писмо
Једном из себичних: О срећи опасној
Сматраш себе потпунце срећним, и још увераваш, како си своју срећу сам створио, без Бога и људи. Због тога одбијаш свету науку, коју ти ми предлажемо: да сваки човек дугује Богу молитву и ближњима милост. „Ни Богу молитве ни људима милости!“ одговараш сурово. И упркос томе сматраш себе срећним! Мени је заиста немогуће и замислити срећу мимо Бога и људи. Држим, да ти уопште ниси ни окусио срећу, но да бркаш појмове, и ситост називаш срећом: Сабрао си много од свега онога што земља даје, најео си се и напио, па у охолости мислиш да ти нико не треба. Али знај пре свега, да земља не даје никоме ништа без наређења Божијега. И кад је теби дала, значи, дала је по наређењу Божијем. Ништа човек не може силом отети од овога света, а да не одговара Створитељу света. Најдубље схваћена истина, о свету и о човеку, учи нас, да ми уствари немамо никакве трајне својине на овој земљи. Све је летећа позајмица која се брзо као на витлу и прима и враћа. Поново и поново и опет поново врши се нека проба помоћу тих летећих позајмица. Позајмице се састоје у здрављу и снази, или лепоти, или имовини, или части и власти, или великом знању и умењу, или ма ком другом дару и обдарености. А проба, којом Судботворац проба људе, испитује људе, односи се на веру и милост и поштење и на сваку добру карактерност. Проба се састоји у томе, да се покаже двоје: прво, да ли човек зна од кога му је дошао дар, и друго да ли одаје славу и хвалу Дародавцу своме. Чуј о том страшну опомену великога пророка Јеремије који виче: Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак (Јер. 13,16). Почни и ти брзо Бога славити и Богу благодарити, док није спустио мрак на твој живот. Јер кад Он спусти мрак, муке и беде и болести, или пропаст, или лудило – како ћеш онда? Коме ћеш се Богу онда молити? и ко ће од људи учинити милост теби безмилосном?
Да се не би на твој живот спустио страшни и тешки мрак, слушај и упамти ове свете речи библијске:
Господ размеће имање безбожничко (Приче 10, 3).
Податна рука бива богатија (Приче 11, 25).
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro