МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
129. Писмо
Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао
 
Кад домаћин изађе на њиву своји, па нахрани, охрабри и упути раднике своје, онда се он враћа дома.
Кад цар оде у бој, па победи непријатеље своје, враћа се у престоницу своју.
Кад исцелитељ дође у болницу, па прегледа, исцели, уреди негу, препише лекове, устроји поредак, одлази из болнице.
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце.
Тако је и Спаситељ света свршивши Своје дело на земљи вратио се у небеску престоницу Своју. Вазнео се у Небеско Царство, одакле се био спустио као Домаћин, и као Цар, и као Исцелитељ, и као Родитељ, и као Искупитељ и Ослободитељ. Боље је за вас да ја идем, рекао је он при растанку ученицима Својим. Не каже: боље је за Мене, да ја бегам из ове долине јада, док Ме опет безумници нису распели! Не; тако Он није ни помислио, као што свака права љубав уопште не мисли на себе него на љубљене. Свако Христово дело, сваки корак, сваки потез, и реч, и помисао – све је било намењено једино добру људи, спасењу љубљених. Да су људи могли сами сазнати, шта је за њих боље а шта горе, Он свакако не би ни сматрао потребним да силази међу људе. Али људи то никако нису могли сазнати без Њега.
Боље је за вас да ја идем. А мало доцније он је додао: и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Нека те не збуни; ово није противречно. Он је истина отишао, али десети дан по Своме одласку послао је ученицима Себи равнога – Духа Светога Утешитеља. Узнео се на небеса васкрслим телом Својим но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
– О Господе, љубави наша, кажи нам: зашто је боље, да Ти одеш од нас?
– Зато, чеда Моја, да би удаљењем био што присутнији у срцима која Мене љубе и чезну!