МИСИОНАРСКА ПИСМА
129. Писмо
Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао
Кад домаћин изађе на њиву своји, па нахрани, охрабри и упути раднике своје, онда се он враћа дома.
Кад цар оде у бој, па победи непријатеље своје, враћа се у престоницу своју.
Кад исцелитељ дође у болницу, па прегледа, исцели, уреди негу, препише лекове, устроји поредак, одлази из болнице.
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце.
Тако је и Спаситељ света свршивши Своје дело на земљи вратио се у небеску престоницу Своју. Вазнео се у Небеско Царство, одакле се био спустио као Домаћин, и као Цар, и као Исцелитељ, и као Родитељ, и као Искупитељ и Ослободитељ. Боље је за вас да ја идем,рекао је он при растанку ученицима Својим. Не каже: боље је за Мене, да ја бегам из ове долине јада, док Ме опет безумници нису распели! Не; тако Он није ни помислио, као што свака права љубав уопште не мисли на себе него на љубљене. Свако Христово дело, сваки корак, сваки потез, и реч, и помисао – све је било намењено једино добру људи, спасењу љубљених. Да су људи могли сами сазнати, шта је за њих боље а шта горе, Он свакако не би ни сматрао потребним да силази међу људе. Али људи то никако нису могли сазнати без Њега.
Боље је за вас да ја идем.А мало доцније он је додао: и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека.Нека те не збуни; ово није противречно. Он је истина отишао, али десети дан по Своме одласку послао је ученицима Себи равнога – Духа Светога Утешитеља. Узнео се на небеса васкрслим телом Својим но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
– О Господе, љубави наша, кажи нам: зашто је боље, да Ти одеш од нас?
– Зато, чеда Моја, да би удаљењем био што присутнији у срцима која Мене љубе и чезну!
