МИСИОНАРСКА ПИСМА
264. Писмо
Судији М. Д.: О ретком проналаску
Пишете, како нисте веровали да има добрих људи док нисте дошли службом у село Јасеново. У том селу сусрели сте се са једном групом људи, које називају богомољцима. Цело је село православно. Само је разлика између тих богомољаца и осталих сељана у томе, што богомољци баш живе по прописима вере православне, док се они остали називају православним и живе више као незнабошци. Они живе у миру са сваким, ови се парниче и суде. Они у Цркву, а ови у механу. Они разговарају о Богу и о души, ови о политици и парницама. Они држе пост, ови не разликују дан од дана ни јело од јела. Они светкују празнике и ходе на молитве, ови у лов и на партијске зборове. Они неће да се закуну ни за правду, ови готови на криву клетву као ороз на пушци, они говоре: треба живети по Божијем закону, а ови: треба живети како и остали свет (покварени) живи! Ови други за Вас нису били никакво изненађење, али велико изненађење били су за Вас они први. Због ових Ви називате село Јасеново – Божије село. Па уздишући Ви питате: зар не би цео наш народ, по свима селима и градовима, могао постати као оно Божије село Јасеново? Дабоме да би. То и јесте смисао и циљ свих напора Цркве. То и јесте сврха Хришћанства. Такви су били сви хришћани у првим временима, изузев јеретика. Тертулијан, адвокат Картагенски из 2. века, сведочи, да у његово време ниједан хришћанин у Африци није извођен на суд за нешто друго осим само зато што је хришћанин.
Зашто су хришћани у оно време били сви прави хришћани, а у наше нису? Зато што су они хришћани држали закон Божији изнад свих закона људских. За прву и основну дужност човекову они су сматрали: познати и испунити закон Божији. Јер се ни закони људски не могу испунити док се не испуни закон Божији. Богомољци села Јасеново најбољи су грађани само зато што су најбољи извршиоци закона Божијег.
Због тога сматрајте за дужност према народу и држави и Цркви Божијој, да где седнете и станете причате о чудном селу Јасенову.
И Бог ће Вас благословити.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro