МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

177. Писмо
Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом

Жалите се на злу судбу своје сестричине. Необјашњиво је, велите, њено страдање. Њен муж, чиновник, заражен гадном болешћу, умро је у лудници. Она се заразила од свог мужа, и сада је и она у душевној болници. Ви њу хвалите као добру и честиту жену, па се чудите, како је свезнајући Бог могао дозволити, да до овог брака уопште дође, те да једно невино створење тако љуто страда? – Ако је заиста Ваша рођака добра и честита и невина, како Ви верујете, онда ју је страдање снашло, наравно, без њеног личног греха. Тада морате тражити узрок у греху њених родитеља. Јер је речено за Свевишњега, да Он походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена (2 Мојс. 34, 7). Ви ћете, знам, на то рећи оно што се често говори: али зашто деца да страдају због греха родитеља? Питаћу и ја Вас: али како би Господ Бог иначе устрашио људе да не греше, кад не би на децу преносио казну за њихов грех? Код нашег народа искуством је утврђено убеђење, да за грех родитеља и деца страдају. Зато се често чује опомена ономе ко хоће да се криво закуне или друго зло учини: пази, децу имаш! Ова библијска правда уосталом спроведена је и у обично људско законодавство у том смислу, што и деца губе имовину због злочина свога родитеља. Губе још и у моралном погледу, губе од угледа свога у друштву, и то не само синови но и унуци и праунуци. Ту скоро догодио се случај, да је неко верио једну девојку, но чим је накнадно сазнао, да је отац девојчин био на робији, отказао је веридбу.
Но не треба очајавати због тога. Ипак то није слепа фаталност. Бог милостиви може да пресече казну на детету, ако се покаже истинско покајање и вапијање к Њему, Оцу небесном, за опроштај. Мајка светог Фанурија била је злочеста жена, но због њених грехова није сина постигла казна. Не само није га постигла казна, него се он још и посветио. Али Фанурије, сазнајући грехе своје матере, непрестано се молио Богу за њу. Молите се и Ви Богу за родитеље Ваше сроднице. Кад Бог опрости умрлим грешницима, онда се њихов грех не товари на леђа њиховог потомства. У томе и лежи смисао црквених молитава за умрле – да би Бог њима опростио грех, и да, следствено, казна не би пала на пород њихов.
Мир Вам и милост од Бога.