МИСИОНАРСКА ПИСМА
1. Писмо
Раднику који пита: Шта је то духовни живот
Па духовни живот и јесте прави живот. Остало је све ствар.
Ствар је и тело наше; земља позајмљена од земље. Земља, вода, огањ и ваздух – из те четири ствари изграђено је тело човечје. Изграђено је оно тако вешто и чудесно, да се не да изрећи ни описати. Па ипак је тело само једна ствар, није живот; кола, није путник; кавез, није ‘тица.
Шта је онда живот? Свето Писмо Божије јасно објашњава то на првом листу свом. И сазда Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у лице дух животни; и поста човјек душа жива.
Знаш ли добро шта означавају речи посредно и непосредно? Посредно, дакле, од земље, створио је Бог тело, а непосредно, од Себе, удахнуо је у њ дух животни. Тако је човек постао душа жива. И тако је човек привидно ствар, али ствар са духом животним у себи, који је непосредно од Творца.
Тим духом животним држи човек везу са самим Створитељем својим и са свуколиким небеским духовним светом, који је око Створитеља. Један пламичак, који личи на вечни пламен Божанства. Иако телом гмижемо по земљи међу инсектима ми смо тим пламичком везани с највишим небесима и вечношћу.
Душа жива у телу, непрестано подржавана и оживљавана оним божанским дахом животним, то и јесте живот човечији.
Практично говорећи: духовни живот јесте наш непрестани труд, да се удостојимо оног божанског даха у нама. Зашто да се трудимо и удостојавамо? Зато што је то нама Творац даровао од Себе. Нико од нас није то ни купио ни платио, него нам је вечна Љубав то даровала. Дар се истина не плаћа ничим. Зато је дар – дар. Али онај ко прима дар, и то тако драгоцен као што је живот, мора се бар показати достојан тога дара.
Како да одговоримо Богу љубављу на љубав, и како да се покажемо достојни оног божанског дара, о томе постоји велика наука, која се назива духовном науком. То је наука над свим осталим наукама, као што је и животни дах Божији над свим стварима. Та наука није од телесног човека него од самога Светога Духа Божијега. Дародавац најдрагоценијег дара сам је научио људе како да се удостоје тога дара.
Ако желиш ући у ту светлу и слатку науку, нека је благословена жеља твоја.
Мир ти и радост од Господа.
Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?
Лош студент богословља
Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin
Predivno i mudro