НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
213. Писмо
Раднику Мати С.: О братству људи
 
Пишеш, како је свету тешко а сам не зна од чега му је тешко. Ако свет не зна, Црква Божија зна. Тешко је свету од небратства људи. Заборавило се сродство човека с човеком и народа с народом, и људи се понашају према људима као странци и туђинци. Речи: суграђанин, сарадник, ортак, друг (товаришч) потискује реч: брат и братство. У Русији, где је човек човека ословљавао братом више него игде у свету сада човек човека ословљава другом. И људи то сматрају напретком а не назатком. Напредак би био у проналажењу једног још ближег сродства међу људима него што су га наши претци нашли, па на основи ближег сродства да се строји ближе сједињење људи. Но ако су се наши стари именовали браћом а ми се будемо именовали друговима то значи напредак у разједињењу и удаљењу човека од човека а не у приближењу и сједињењу. Христос је рекао: ви сте сви браћа (Мт. 23,8). Браћа сте зато што имате једног Оца, који је на небесима, и браћа бићете и остаћете све дотле, и само дотле, докле сви признајете једнога Оца свога. Јер братство је зависно од очинства. Кад нема оца, нема ни говора о братству. И чим се одрекне заједнички Отац људи, неизбежно се одриче и братство људи. Овим последњим начином прелази се од братства на другарство, на коме је немогуће задржање, него се мора отићи још даље у удаљености и разједињености. Друг означава туђинца, случајног сапутника и сусретника, а никако брата. Јуду пред издају ословио је Господ речју – друже! А остале ученике ословио је Он по васкрсењу Своме децом. Дјецо! довикнуо им је Он на обали Генисаретског језера.
И тако људима је тешко од небратства, и ни од чег више. Човек се отуђио од ближњега свога и не може да га назове братом. Човек се осамио. Човек се осетио као сироче без сродника – без сродника на небу па следствено и на земљи. Отуђена браћа деле земно благо и никад да га поделе. Завађеној браћи никад њива није право подељена. Напредак би био у обновљењу братства међу људима. А то се може постићи само признањем једнога Оца свију. Отац небески чека то од деце Своје. Он би се данас могао пожалити као и некад: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене (Иса. 1, 2). Блажени они, који се не отпадише. Они се никад неће осетити осамљена и остављена сирочад, никад без Оца и без многе браће. Блажени су они, јер ће познати и једно више сродство Божијих људи – више од братства. Познаће јединство у Христу, које је обећано ученицима Христовим. То више сродство јесте јединство слично Божијем јединству у Светој Тројици -неразделно и несливено јединство. Да буду једно као и ми (Јн. 17, 11). Ово је последња жеља Христова. Ово Син Божији говори Оцу Духом Светим. И ово је врховно срођавање људи, врховно савршенство. Ово је крајња мета, и само тој мети ако људи иду могу знати, да иду напред, и могу изрећи, без лажи и сумње, узвишене речи: напред и напредак. Мир ти и благослов Божији.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *