МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

255. Писмо
Доброј супрузи: О мужу секташу

Муж ти прешао у секташе, и сад вам је у кући немир и несугласица. Ни у једној ствари нисте сложни. Тако то вера прожима сав живот и утиче на сва наша мишљења и осећања, чак и на она која, рекао бих, немају никакве везе са вером. Тако је то било од вајкада: правоверни су имали друкчије мисли од јеретика и у погледу државе, и војске, и рада, и друштвеног уређења, и свега осталога.
Моли се Богу и Бог ће ти помоћи. Не поричи свога мужа, не осуђуј га, не говори зло о њему, не мисли зло о њему. Јер тим начином нећеш га исправити. Отац светог Григорија Богослова био је нехотично пао у неку јерес (Ипсистаријана). Његова благочестива жена, Нона, много се жалостила због тога и много се молила Богу, да Он, Свемоћни, просвети мужа њеног разумом истине. И топле молитве жене помогле су мужу да се врати у веру праву. Насупрот томе опет прича се, како је жена цара Јустинијана, Теодора, успела да обрати свога мужа на неко криво учење (Монофизитство). Но то је трајало кратко време. Јустинијан и Теодора доцније су се, по молитви целе цркве, вратили науци православној. Из ова два примера, као из многих других, види се, како жена може утицати на веру мужа било у добром или у злом смислу. И ти ћеш својим утицајем победити, не сумњај у то. Речено је: иштите и даће вам се. Не даје нам се зло, кад иштемо. А добро се даје, пре или после. Јер Бог хоће да ми непрестано иштемо од Њега добро, и само добро. Кад иштемо добро, нарочито кад иштемо праву веру за себе и за друге, ми тиме иштемо Царства Небеснога. А то је прво и главно искање, које нам је заповеђено. У црквеним молитвама често се проси од Бога вера непостидна, надежда поуздана и љубав нелицемерна. Постоји и постидна вера, од које ће се јеретици и секташи постидети кад тад, било на земљи било на суду Божијем. А вера православна јесте заиста вера непостидна.
А што ти досађује комшиница ругајући се и говорећи: гле ја и мој муж немамо никакве вере, па живимо у слози! не обраћај пажњу. И међу злотворима и паликућама постоји слога за извесно време. И међу црвима, устремљеним на стрвину, постоји слога док не поједу стрвину, а после се једу међу собом. Није почетак судија крају, него је крај судија почетку.
Храброст и утеха ти од Господа.