НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
28. Писмо
Једном православном сестринству:
О седам речи Христових са крста
 
Хтели сте знати значење оних седам речи, што их је Господ изрекао са крста. Зар нису јасне?
Прва реч: Оче, опрости им јер не знају шта чине. Овим речима Господ је прво показао милост Своју према убицама Својим, чија Га злоба није остављала ни у крсним мукама. А друго прогласио је са врха Голготске стене једну доказану но никада неутувљену истину, наиме: да злотвори никада не знају шта чине. Убијајући праведника у ствари себе убијају док праведника прослављају. Газећи Божији закон они не виде жрвањ, који се невидљиво спушта на њих да их самеље. Ругајући се Богу они не виде како се њихова лица претварају у скотске њушке. Опијени злом они никад не знају шта чине.
Друга реч: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају. Ова реч упућена је покајаном разбојнику на крсту. Врло утешна реч за грешнике, који се бар у последњем часу покају. Милост је Божија неисказано велика. Господ врши Своју мисију и на крсту. До последњег даха Он спасава оне који покажу и најмање воље да се спасу.
Трећа реч: Жено, ето ти сина. Тако рече Господ Својој светој Матери, која стајаше под крстом душе распете. А Јовану апостолу рече: ето ти мајке. Ове речи показују синовску бригу, коју свак дугује родитељима. Гле, Онај који је дао људима заповест: Поштуј оца својега и матер своју, сам испуњава Своју заповест до последњег часа.
Четврта реч: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио? Ове речи исказују колико немоћ природе људске толико и видовитост. Јер човек страда. Но има ту једна тајна испод бола човечјега. Гле, једино ове речи могле су да разбију јерес, која је у доцнијим временима потресала цркву, а која је неправилно учила, да је Божанство страдало на крсту. Међутим, вечни Син Божији зато се и ваплотио као човек, да би као човек телом и душом могао у даном тренутку пострадати за људе и умрети за људе. Јер да је Божанство у Христу страдало, значи да је Божанство у Христу и умрло. А то се не да никако ни замислити. Удубите се што јаче у ове велике и страшне речи: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?
Пета реч: Жедан сам. Крв Му се излила. Отуда жеђ. Сунце са запада већ Га је ударило у лице, и удружено са другим мукама пекло Га страшно. Природно да је жедан. Но, о Господе, да ли си заиста жедан воде или љубави? Да ли си жедан као човек или као Бог, или и једно и друго? Ево легионар римски додаје Ти сунђер умочен у сирће. Једна капља милости, коју си осетио од људи за три сата вишења на крсту! То римски војник ублажава грех Пилатов – грех Римскога царства – према Теби, ма и сирћетом. Зато ћеш Ти разорити Римско царство, али ћеш на његово место ново сазидати.
Шеста реч: Оче, у руке Твоје предајем дух мој. То Син предаје дух Свој у руке оцу Своме. Да се зна, да је од Оца дошао а не самовласно, како су Га Јевреји оптуживали. Но још су ове речи изговорене и зато, да би чули и разумели будисти, питагорејци, окултисти и сви они философи који баснослове о сељењу душа умрлих људи у друге људе, или у животиње, или у биљке, или у звезде и минерале. Одбаците све ове фантазије па погледајте, куда одлази дух умрлог праведника: Оче, у руке Твоје предајем дух мој!
Седма реч: Сврши се. То не значи сврши се живот. Не; него сврши се мисија искупљења и спасења рода људског. Сврши се, и запечати се, крвљу и смрћу на земљи, божанско дело јединог истинитог Месије људи. Сврши се мука, а живот тек настаје. Сврши се трагедија, али не и драма. На реду је последњи, величанствени чин: победа смрти, васкрс, слава.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *