МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
297. Писмо
Љубитељу Св. Писма: О речи у Јн. 6, 26
 
После чуда које сатвори Исус нахранивши 5000 људи са 5 хлебова, удаљи се Он од народа. А народ Га тражаше чак до преко мора и нађоше Га. Тада им Исус рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ви мене што сте чудеса видјели, него што сте хљеба јели и наситили се (Јн. 6,26). Питаш како треба ово разумети? Сасвим просто. И дан данас тако бива. Кад на суши људи очекују кишу од Бога, или у болести моле се за здравље, па Бог пусти кишу и пошље исцелење, тада једни захваљују Богу што им посла кишу, или поврати здравље, док Му други захваљују што видеше чудо. А чудо је важније и од кише и од здравља. Јер киша и здравље проћи ће, а чудо ће остати као сведок живога Бога, који у својој власти држи и кишу и здравље. Или, замисли да се неки цар јави пред својим двором, па проспе злато пред оне што стоје и чекају. Просјаци ће се обрадовати што примише злато, а љубитељи цара што видеше лице царево. И просјаци ће опет тражити цара, да би поново добили злата, а љубитељи цара тражиће га да би поново видели лице царево. Оних 5000 људи што се чудом Господњим наситише хлеба једнога вечера, огладнели су опет сутрадан, док оно чудо Господње храни до данашњег дана душе свих оних који љубе Бога, и који кроз то чудо гледају јављенога Цара небеснога. Зато Исус опомену народ и рече: старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот. А чудо од Бога – ма и једном показано и једном виђено – јесте јело којим се душа храни непрестано и непрестано до краја, до бескраја.