МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
114. Писмо
Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску
 
Кажеш, да ниси крив за оно за шта си осуђен. У једној ноћној гужви на улици погинуо човек. Убице се хитро разбегле, а ти се случајно нашао у близини мртваца кад је стража наишла. Ухапшен си. Осуђен си. Сад кукаш на неправду људску. Заклињеш се, да си невин осуђен. После твог првог писма ја сам те молио, да ми исповедиш цео живот свој. И ти си то учинио. Прочитавши твоје друго писмо, ја сам узвикнуо: па заслужио је!
Човече Божији, заслужио си ту тешку казну ако не за оно недело, онда сигурно за сва остала недела твоја. Свевидећи Судија видео је остала многа недела твоја кроз цели ти живот, но по милости Својој и по Своме познатоме методу прикрио их је од људских сведока, чекајући твоје покајање. Но ти се ниси кајао, ниси исповедао, ни Богу молио, ни причешћивао. Напротив, продужавао си тајно зло творити, и био си готов убити свакога ко би те у твојим нечасним радњама ометао. Само због свирепости према жени својој заслужио си робију. Она те није тужила земаљском суду. Али су њени вапаји изашли пред вечног Судију.
Да би те повратио од свих твојих злих путова и управио на пут правде; да би те подсетио на душу и опоменуо на смрт и на Страшни Суд Бог Судботворац нанео те је оне ноћи на место злочина. И ти си од људи ухваћен, и од људи на робију осуђен.
Твој случај живо ме сећа на једног великог светитеља хришћанског, Јефрема Сирина. У својој младости Јефрем је много грешио, но ни за један грех није осуђен био. Догоди се међутим, да лопови украду овцу његовом комшији. Комшија оптужи Јефрема. И Јефрем, потпуно невин у овој крађи, обре се у хапсу. Огорчен на неправду људску Јефрем почне плакати и јадиковати пред Богом. Но лежећи у хапсу са многим другим злотворима, он ступи с њима у разговор. Питао је редом свакога, зашто је ко допао тамнице. Један му рекне ово, други оно. У гресима њиховим Јефрем позна своје грехе, за које њега нити је ко тужио ни судио. И његов се дух отрезни, и он позна да је допао тамнице не због украдене овце него због многих других недела својих. И покаје се Јефрем скрушено пред Богом за сва своја недела. И стане плачевно молити Бога да му опрости тајне грехе његове, благодарећи му у исто време што је бачен у тамницу за оно што није учинио. И ускоро буде ослобођен као невин. Но тај догађај учинио је потпун преокрет у души Јефремовој. Тамница га је примила као грешника а пустила као свеца. Мир ти и здравље од Господа.