НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
37. Писмо
Сестри која тугује због покварености брата
 
Разумем тугу твоју. Као старија сестра ти си му по смрти мајке била место мајке. Мучила си се док си га школовала. Због њега си задоцнила за брак, и најзад си се решила да се не удајеш. Свој живот си осиромашила, да би његов обогатила. Раније он те је слушао и волео. Но последње две године сасвим се изменио. Најпре се изјаснио као безверник, и почео се ругати твојој побожности, молитви, цркви, иконама. Потом – знам и да ми не кажеш – предао се развратном животу. Неизбежна последица безверства! Гневљив је, мрачан, неуредан, лен, дрзак. Изискује оно што му ти не можеш дати. Прави дугове на све стране. Бесан је, кад га ти саветујеш. Убио би те! Ни налик на ранијег човека. Као да је зли дух ушао у њ.
Јадна сестро! Па и јесте зли дух у њему. Једна врста лудила, које неминовно спопада отпађене од Бога. Јер не може се човек окренути од Бога и не посрнути у густи мрак. Не може одрећи Бога и не полудети. Примери из прошлости и садашњости кипе као мравињак.
Него да ти испричам случај једне мајке, која је спасла свога сина, сличног твоме брату. Кад су сви мајчини савети пропали као просута вода кроз решето, мајка наједанпут замукне. Више сину ни речи. И почне се молити Богу, да Бог пошље неку болест на њеног сина. Рећи ћеш: сурова мајка! Но чуј до краја. Сама ми је та мајка причала. Увидела сам, вели, да га нико под небом не може спасти осим јединога Бога, и то преко неке муке. Зато сам и молила да га Бог удари неком тешком муком. И дуго сам се тако молила. И заиста, син се разболи. Лежао је у постељи три месеца. Ја сам му служила. И пред њим се Богу молила. Он је мислио да се ја молим за његово телесно оздрављење. У ствари ја сам се молила да му душа оздрави. Боље и мртав телом него мртав душом. Он је опазио моју службу, љубав и молитву. И мало по мало омекшао је срцем. Кад су лекари већ дигли руке од њега, и он сав постао као сенка, једнога дана заплака се и шапатом рече: слатка нано, помоли се Богу да не умрем! А ја њему на то: зареци се, сине, да ћеш се вечно Бога сећати и благодаран Му бити, и да ћеш исправити владање своје. – Хоћу, нано, хоћу! шаптао је он у агонији. Ја сам некако осећала, да неће умрети. И, хвала Богу, оздравио је. Здрав је сада и душом и телом. Као восак мек, као анђел побожан, као сунце уредан и послушан.
И ти, сестро, мораш престати са саветима брату. Ућути и не дражи га. Он је као у врућици. Него почни молити се Богу за њега говорећи: Господе благи, Ти си богат у начинима и путовима. Каквим знаш путем и начином излечи душу мога брата. Па ма то било, Боже, и тешком болешћу и муком. Молим Ти се.
Још изабери један дан више у недељи, и пости за њега. И дели милостињу намењујући на њега. Па ће Бог у своје време и на Свој начин даровати му добар дух. И предаће ти га у руке здрава и разумна тајанствено лијући у срце твоје оне јеванђелске речи: овај брат твој мртав бјеше и оживље. Заиста, сестро, твоја огромна љубав и жртва неће остати ненаграђена.
Мир ти и помоћ од Господа.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *