НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

 

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
79. Писмо
Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник
 
Примио сам послати часопис, у коме је штампана љута оптужба оног књижевника против вере хришћанске. Оптужба укратко гласи: хришћанска је вера крива за садашњу кризу у Америци. Она нас је, вели, учила да радимо што више. Ми смо је слушали и радили смо сви много. То је била права манија рада. Но зато што смо сви радили много остали су данас милиони људи без рада. Због тога треба сад да створимо нову веру, која ће нас учити да не радимо. Тако ћемо се ослободити кризе. – Тај нови спаситељ света тебе је збунио, и ти тражиш разјашњења.
Нека те ништа не збуњује. Речи изречене у невољи губе половину од свога значења. Кад год непослушна деца падну у невољу, она се туже на свога родитеља. Баш недавно жалила ми се једна мајка, како јој распусни син дозлогрди тражећи паре и само паре. Кад га она опомене, да су паре за потребу а не за злоупотребу, он бесни и грди своју родитељку. Слично се догађа и хришћанској вери, духовној матери свих хришћанских народа. То јој се догађало од њене појаве у свету. Њу су критиковали за све они који нису умели ни хтели себе да криве. Још у другом столећу пише о том свети Тертулијан: „Ако се Тибор излије, или Нил не излије преко својих обала, ако небо откаже свој дажд, или море опустоши земљу – одмах се раздаје крик: хришћане пред лавове!“ Тако се данас у Русији раздаје крик против вере Христове због лоше економије, у Шпанији због лоше политике, а у Америци ето због незапослености многих милиона људи – увек исти крик: хришћане пред лавове!
А ти знај, следбениче Христов, да ће гоњени наџивети негоњене. У свету никад ниједна вера није тако гоњена као хришћанска, и јуче и данас и сутра. За хришћане то није ништа неочекивано, јер све је то предвидео и предсказао Спаситељ наш, и на све оптужбе и на сва гоњења унапред је одговорио вернима: радујте се и веселите се!
Истина је, да је хришћанска вера од увек учила људе да раде. Апостол Павле пише: ко не ради да не једе. Али вера нас је наша учила да радимо оно што треба а не оно што не треба. А колико се у Америци нарадило што не треба свету, то ти сам гледаш очима својим. Тај сувишак производње није дошао од маније за радом него од маније за доларом. Наша вера проповеда не само рад него уз рад и страх Божији, и милост, и братољубље. Кад се пак рад одреши од свега осталога, што га чини благородним и човека достојним, и веже искључиво за новац, онда он као и свако проклетство доноси пустош свету, не мању него потпун нерад. Ја никад не могу веровати, да рад, ма колико велик био, може бити опасан по људе, ако је он нераздвојно спојен са страхом од Бога, са милошћу и братољубљем. Нити је благословен рад доларољубца ни милост ленивца. Закон Христов у целини – а не одвојене заповести – представља савршенство, као дрво са многим гранама и плодовима, а не једна одсечена грана што се осуши. Знај да је закон Христов камен непоколебљиви, стена спасења. Кад се људи спусте са тога камена, онда настају многи законодавци и многи закони, уски и противречни. А ово и јесте онај песак – ови многи самовласни законодавци и њихови закони – на коме кад се построји дом друштва људског мора, по речима Христовим, дом да се искриви и падне.
Мир ти и радост од Господа.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Pingback: Св.Николај - Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно | ШНР

  2. Pingback: Владика Николај Велимировић - Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели | ШНР

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *